Prosvetni glasnik

870

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

немачког језика, хо се ои 1893 г. иријави за проф. испит из груне у коју је ушао немачки језик с литературом као главни предмет, коју му је спрему по положеном овом испиту исиитнп одбор и признао; а у новембру исте годпне постављен је за професора крушевачке гимназије. Од тога доба пок. Берић предавао је само немачки језпк најпре у крушевачкој гимназијп, а после и у гимназији Кнеза Милоша Великог, где је септембра 1898 г. постављеп и где је био професор до смрти. У овој гимназији врпшо је Берић своју наставничку дужност до 27 јануара ове године. а иосле тога доба оболео је сасвим, док најзад 21 септембра о. г. не свргаи са животом у београдској болнпци за душевне болести. У прнлог његовој снремп вредно је навести, да се пок. Коста Берић доста добро разумевао и у теорији музике и нотног певања, као и да је вешто свнрао на хармониуму. Услед ове његове подобности он је још у Сомбору као наставнпк добровољно учио децу хармониском певању и с њима ириређивао лепе забаве, ради чега је у тамошњем грађанству и међу тамошњим ученицима и ноштован бно. Овај његов омиљеви посао наставпо је пок. Берић и онда, кад је са службом у Србију прешао. У Зајечару био је хоровођа певачке дружине; у Параћнну заступао је учитеља певања у нижој гимназији; у Крушевцу био је неко време лпковођа певачке дружпне, а према потреби спремао је и ђаке тамошње гимназије за певање на забавама; а песме бирао је и по садржини лепе и по мелодијп миде и увек у српсвом народном духу. Српску песму „ Долине тутне која се пева по оној познатој омиљеној пољској аријп, спевао је и речи намерно је удесио за ову арију Коста Берић, кад је био у Зајечару, из чега се види, да је он имао и песничкога дара. Из Крушевца послао је пок. Коста Берић Мннистарству просвете неку збирку својих композиција удешену за основне школе; арије за ову збнрку узимао је понајвшпе од Кухача, а прикупљао је и разне арпје по Србпји; токстове за ову збпрку узимао је од Змаја и другнх песника. Коста Берић био је врло нежних осећаја и естетичког укуса; његова општа образованост била је ширих размера, а нарочито је био добар познавалац лепе кљпжевности и лепих вештина. У друштву н грађанству био је скроз частан, поштен, пријатан н нежан према сваком, благе нарави и скроман, а све ове врлнне красиле су га у велпкој мери. С тога су наставници Гнмназије Кнеза Милоша Великог из драгог сећања на покојног им друга уписали га за утемељача ђачког фонда исте гимназије. Бог да му душу прости ! Св.

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

Приликом обплажења српских рудника Мпнпстар Народне Привреде г. Дугиан СаасиА, пролазећи кроз Рудну Главу посетио је п рудноглавску основну школу, којом је приликом подарио двадесет динара, да се разделе међу спротне ученике исте школе. Управа рудногловске школе заједно са свима ученицима изјављује високоме дародавцу најтоплију захвалност.