Prosvetni glasnik

34 2

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

живе... (VIII,). Још је више за осуду неиисање заиета иред савезом и, кад се њи.ме почиње нова ретеница, као нпр.: Бибер је прилично скупа роба и због тога... 0'Ш в ) или: 1Т»е је бидо... у ирошлим вековпма и становницц тих предела су... (VIП 9 ) итд. После свега што сам о рукопису довде казао, могао бих изрећи овај суд о њему: књига је главним садржајем својим, т. ј. количином, разноврсношћу и каввоћом употребљених чланака, а донекле и распоредом њиховим, врло добра, али би је требало удесити још боља да буде. То ће пак битн, ако састављач учишг у рукопису ове исправке и допуне: а) да или у ирегледу садржаја шш у напоменама на крају сваког чланка означи п похпун извор (спис, збирку) из кога је чланак узет и је ли што у њему мењано; б) да чланке које сад спреда (под III) означио као незгодне замени бољима, па да том приликом по могућности употреби што и од ових дајбуди ппсаца: Т>. Даничића, Љ. Ненадовића, Г. Зелића, Д. Медаковића, д-р М. Јовановпћа н Л. К. Лазаревића; в) да песме (особито из треће гомиле) размести по одељцима прозних чланака; г) да начини (и од употребљених и од нових чланака) нов одељак из науке о вери; — и д) да означене погрешке исправи а мање познате речи објасни, и да интерпункцију свуда уједначи. Тако исцрављена и попуњена књига мњења сам да се може примити за уџбеник у III разреду наших средњих шкода. Захвалан Главном Просветном Савету на поверењу којим је одликован, 10 децембра 1900 г. Београд. Пера 1лорЈ,евић држав. саветник у пенсији РеФерат г. Л. Лазаревића гдаси : Г,лавном Просветиом Савету Прочитао сам „Читанку за III разред гимназије", коју је приредио и у рукопису поднео Главном Просветном Савету г. Милан Шевић. На питање Главнога Просветнога Савота : може ли се ова читанка употребити за школу и у разреду, којему је намењује г. Шевић, — част ми је укратко изнети своје мишљење. На истој основи, на којој су рађене читанке за I и II разред гимназије, израђена је и ова читанка. Васпитање ученика у националном духу : то је главни смер, који се жели постићи овом читанком. Таквој основи, мислим, не може бити приговора. Уз то иде, наравно, тежња да читанка буде удешеиа за проучавање граматичких правила и за примену оних закона из науке о језику, који су ученицима познати. С тога у читанци мора бити језик потпуно чист, стил лак н разумљив, интерпункција правилна. На све то мора се обратити много јача пажња него у осталим књигама. 0 првим двема читанкама изречен је повољан суд; ни за ову, трећу, не може се рећи да је лоша. Али би, чини ми се, са извесним изменама, била боља. Ја мислим да би требало појачати одељке: Предапе и Повесница и >()пис земље. Што боље познавање земаља у којима живе Срби, што јаче уво-