Prosvetni glasnik

НАУКД И НАСТДВА

1039

35. СогуЛаМз рггоГетгз ЛЛатои. (А11§ет. "ђо^. 2еН. 1896.) ?}, По шибљацима, оградама и камењарима жупног региона око Пирота, Раснице, Сукова, Темске и Станичења, на кречњаку. Цвета априла и првих дана маја. Дуговечна, ситна биљка. Кртолице су окрупе, изнутра цуне. Стабљика је сннска, доста чврста, ири основи има сушан нокатац. Лишће је посебно, троперно, модрушасто зелене боје. Листићи су клинасти, обично цели или су до половине урезани на 2—3 овална режња. Цвеће је збивено у густ грозд, подбочен целим, овалним приперцима, који су ретко кад при врху ројтасти. Петељчице су скоро исте дужине као и приперци. Круница је увек исте боје, и то, горњи листићи. са мамузом, затворено црвене боје, а доњи беле боје са једном црнкастом мрљом. Дименсије: стабљика је висока 5—9 см., листићи су дуги 5—8 мм. а широки 4—6 мм., приперци 5—9 мм. дуги а 3—4 мм. широки; петељчице су дуге 5—9 мм. Од свих млађа најсроднија је овој С. бНтепепзЈз, ну као што се из дијагнозе види, ова последња има много већу стабљику, лишће два пут троперно, прстасто урезане клинасте приперке, петељчице краће од прииерака и цвеће разно обојено (бело, жућкасто или ружичасто црвено). Сниском стабљиком и бојом цвећа личи и на С. ^епеНа Бес1е1), али се од ове знатно разликује чвршћом стабљиком, целим лишћем, приперцима и т. д. 36. СогуАаИз 1>гса1сага Уе1. ?},. По трњацима и шибљу жупног и брдског региона. Око Сукова, Раснице, Суводола, Костура, Станичења, Темске и других места. Цвета марта, априла. Кртола је пуна, округласта. Стабљика има при дну кожасту љуспу. Лишће је пепељаво. зеленкасто, два пут троперно, исечено на јајасте и клинасте режњеве, који су цели или, више или мање, дубоко урезани. Грозд је дугуљаст и прилично збивен; првдерци ср клинасти, прстасто урезани или, ретко кад, скоро цели, петељчице су скоро краће од приперака. Круница је бледа, жућкаста, црвенкаста. Доња је круничина лиска до дна права, а при дну је подуже мамузаста. Мамуза горње круничине лиске много је танко зашиљена и скоро је два пут дужа од доње круничине лиске (сравни: Адамовић „Наставник" за 1893 г. стр. 5). По боји и величини цвета, као и поделом лишћа, приближује се много С. боШа. од које је Фрич (1. с. р. 49) и не разликује никако. Ну најпоузданији знак, по којем се да распознати јесте мамуза на доњој круничној лисци. Геогр. ареал: Бугарска. 37. Согу&аШ 1а1сапгса Уе1. 2Ј,. По шиољу и шумарцима на Басари (сравни II. Ђ. Ничић 1. с. стр. 2). Цвета аирпла.

»