Prosvetni glasnik

1092

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Еако Гуен стоји преиа Фонетиди? На то питање долази прост одговор — Гуен је против сваке фопетике, нарочито против Фонетичких транскрипција, што је сасвим нриродно, јер је његов поступак скроз усмен, дакле не потребује никако писање као средство за памћење научног, она само узадудно труди ученика. Иоред 80.000 сллка речи (гоогШШегЈ, што их има да научи из дотичног језика, мора ученик да памти још 30.000 транскрибованих сенака од слика (зсћаИепММег), а то је само узадудно мучење и губљење времена. 1 Овде је Гуен дакле, потпуно себи доследан, кад тражи, да се учење изговора — на изговор Гуен наравно много полаже — угледа на при-

и цраву слику дотичног "језика, као што то чини Фонетичка транскринција, која је у неку руку Фотографија жнве речи. Ми н. п. шшемо Бао са.ч даиас у школи, овако, како је овде написано, док кад би се та реченица Фонетички транскриоовада (преписала, исписада, снимида, забедежида), онда би се морадо исписати тачно дужина и кратко ^а самогдасника, тласоудар, групе речи, жоје се изговарају заЈедно као једна реч (јер нико на свету не изговара одвојено сваку реч засебно и с подједнаком јачином, као што нам представља правопис, због чега неко, ко је научио какав туђ језик само из књига, и не разуме баш ништа, кад се тај језик говори, све доме и сам не почне говорити и сдушати га, где га други говоре), даље предисање, дизање и снуштање гдаса и т. д. Правопис у ствари само наговепгтава, ирибдижно снима живу реч, док је Фонетичкој транскрипцији баш задатак да живу реч тачно и потпуно сними и прво јој је начедо, да сваки без раздике глас има свој знак, док код правописа један знак сдужи за два и више гласова (н. п. у српском, немачком и т. д. правопису а представља свако а, кратко или дуго, акцентовано или неакцентовано и т. д.). Пз овога је јасно, у каквом односу стоји Фонетичка транскрипција према Фонетици: она може бити само онда добра ФотограФија живе речи, када се оснива на брижљивом испитпвању човечјега гласа у опште и гдасова дотичног језика, који се жели Фопетички транскрибовати. Најгдавнија је разднка између правописа и Фонетичке транскрипцпје, што се правопис ие мења, док се Фонетичка транскрипција непрестано може и мора мењатп, баш као и језик, који се из године у годину,. из века у век непрестано мења и којн управо само дотле и живи, докле се мења; Фонетичка транскрнпција баш и иде томе, да га сиими онако, какав јесте. Због тога, што се језик непрестано мења нјесте прави узрок, што понека ортографија (н. п. руска, Француска) тако мало верно представља живу реч, каошто је и прави узрок, што понека ортогравиј а више дичи на живу реч, н. п. ерпска, јер у почетку свака је ортограФија бдижа оравом језику, него ли век-два доцније, кад се онда ортограФски сиимљен језик уведико и у многоме изменио. Да напоменемо у вези с тиме још п то, да су се граматичари скоро свих земаља у првој подовини овога века и раније поучени Фонетиком о суштини иравописа, озбиљно латиди реФорме Француског, енглеског, немачког и т. д. правописа, предлажући, да се он што више упрости избацнвањем излишног и узимањем потребиог. Тако је н. и. сасвим пздишно н. п. у немачком три разна знака за глас ф (?, рћ, v), четири разна знака за глас и, (с, 2, 1; н. п. у МаИоп) и т. д., док недостаје знака за глас з и т. д., да се и не помиње излишно удвајање гласова (аа, рр, гг и т д) и друго. За реформу правописа већ од иекодико десетина година постоје читава удружења и новине, како у европским, тако и у америчким земљама. По њиховим захтевима упрошћени правопис назива се обично Фонетичким правописом за раздпку од обичног или етимолошког правописа, назив, који није најзгоднији али који јасно показује извор реФорме, Ми имамо у рукама Нови Завет на енглеском језику, жтампан реФормованим (фонетичким) правонисом, који је изишао 1855. у Синсинати у Америци, где се у предговору енгдеска ортографија назива »озбиљннм здом, ^Мсћ 18 а <Пв§;гасе 1о 1ће 8с1еп11бс рго ^гевз о!: *ћ1з пте1;сеп1ћ сеп1игу (што је срамота за научни напредак прошлога деветнаестога века). У последње време и владе поједииих земаља озбиљно су се заузеле за реФорму правописа и преко министарства просвете уводе мало по мало у народ ситније правописне поправке. В. н. п. Веуие е1 Еекие с1ев Вепиез .\; 19. од 1900. и раније бројеве, где је описано стање ре®орме нравописа у Француској. 1 Ово наравно није баш тако; мука није ни тако велика ни тако узалудна, као што мисди Гуен, а од оно мадо муке, што је ученик улаже, добија несразмерно велике користи.