Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАНА

1063

роду. Прво уво, потом језик, т. ј. ученик прво ваља добро да сдуша, затим да и сам производи језиком туђо гласове. Дете проведе читаве две године и више, просто само у слушању, тек после тога вреиена, често и доцније, почиње и само изговарати, нрве речи, потом реченице, прво несавршено потом сасвим правилно. Зато 1'уен испочетка не тражи од ученика добар изговор, т. ј. он пази на то, да овај гато боље изговара, али не тражи одмах да тај изговор буде и без замерке. Кад ученик непрестано слугаа иравилан изговор, кад се непрестано труди да правилно изговара, онда ће пре доћи до правилног изговора, него ли уз Фонетички поступак. 1 И многом другом из нове методе, као што смо одмах у почетку нагласили, противаи је Гуен. „0 једној немачкој пробној лекцији — прича д-р Ерон, н. д. с. 79—8. — коју сам држао у лондонској школи' 2 по молби једног и другог управника, отпочео сам, пошто сам био прерадио с ученицима дотични сериски комад, но навици, да стављам кратка немачка питаља о нојединим ставовима. Моја су се питања потпуно ослањала на ред речи у реченицама, тако да су ове давале одмах и одговоре. И нитања и одговоре, рекао сам ученицима да изговарају у хору за'мном, на шта ми је један од поменуте господе учтиво прншануо, да Гуенова метода не зна ништа за дијалогизовање и говорење у хору и да их потпуно одбацује као врло рђав методски поступак (кбзег теТосИзсЈ/ег тг§$дгГЈ(). Исто тако, наставља д-р Крон, Гуеновци неће ништа да знају за казивање или отиевавање језиковне грађе научене на иамет, даље ништа неће да знају ни за вежбања у читању какве било врсте. Све ово има се оставити за доцније. Као свирач на пијану, што мора имати „у уву" (гт оћге) и „у прстима" (т Аеп ђпдегп) комад, који хоће да одсвира, ако хоће да има успеха, тако и Гуенов ученик може читати тек тада чланак из туђег језика, који има да преради, кад га има „у уву," т. ј. пошто га је често слушао и „па језику" (аиј' Лег зипде), т. ј. ношто га је не једаред изговорио. Читање ваља да буде завршетак а не крај ирерађивања. Наравно да Гуен цени знање ортогра#ије и да му поклања пажњу али опет сасвим друкчије, него што се свуд ради. Његово цело учење ортограФије састоји се у томе, што ученик просто пренисује са писаног или штампаног или из памети, али само оно, што ј е већ потпуно научио. Отуд је он одсудно противан диктовању, као и нревођењу код куће, даље т. з. слободном репродуковању (Ј'геге гсгеАегдаЂе) , описима, и т. д. Писмени рад по њему нема никакав други циљ, до да се научи ортограФија и иренисивање како он узима, доста је за ово. Наставник по Гуеновој методи пема апсолутно никаква посла с поправкама задатака у школи и код куће — његов ученик сам коригује на часу оно, што је написао. 3 Ово је одиста не мала добит за наставника по тој методи, кад се упореди с оним, који ради у школи но уобичајеним — њему и његовим уче-

1 Као што се види изговор учи Гуен као и граматику — ириродно, од иримера к иравилу, даше сасвим индуктивно. 2 За учоље разних језика, коју су основали читаоцима већ аознати Бети и Сван и о којој ће бити онвшрно говора додније. 3 Док ово раде утеници, наставник остаје без посда. Ал и он то време може употребити за нову лекдију у суседном разреду; кад ову сврпш, може шта виже дати и трећу у трећем разреду: кад ту сврши, први ће разред бити таман готов с нренисивањед. ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК,гИ књ. 8. св.