Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

951

имају много јаче везе с представницима треће групе. Мало не сви из ове групе беху поверениди ћесареви, те ослааајући се на Сењске Ускоке покушаваху да изазову устанак у околини Клиса, или изненада да нападну на тај град, па кад га заузму, да им он носдужи за основ даљем раду, а потом да уз припомоћ папе и западних владалаца осдободе Хришћане испод јарма турског. Другу груиу сачиљаваху већином Арбанаси, а главни представници у последње доба беху: барски арцибискуп Марин Бици, 28 ) синовац овога абат Марин Бици, Александар Николин из Паштровића, самозвани „Маћедонац", 2 ') Италијанац гроФ Туријанн и бискуп Скоровео СтеФанески. Смер ових беше да задобију папу и западне вдадаоце, који ће, ослањајући се на устанак Арбанаса, послати своју војску према Бару, Скадру и Авлони, па да ова, уз припомоћ осталих Хришћана на Балк. Полуострву, сруши државу турску и оснује нову Хришћанску. ТреЛа груиа била је најмногобројнија и њу сачињаваху они што су радили као посредници пећког патријарха Јована, оногошког војводе Грдана и других главара српских. Првих година XVII столећа она је била најмногобројнија, али је број ових тако смањен, да се удоба 1614. год. поглавито истичу две личности: Арбанас капетан Јован Ренези и авантурист султан Јахија (Александар кнез од Црне Горе). Већи део радника из прве групе беху млетачки поданици. Неки од њих били су умешани у клиску а®еру од 1596. год., због чега су, кад их се млетачке власти нису могле докопати, кажњени изгнанством, те лутајући и радећи свакојаке послове нађоше да је најпробитачније радити на организовању новог напада на Елис. Како је отимање Клиса 1596. год. извршено по наговору с ћесарева двора, јер су то захтевали интереси његове политике, 28 ) ови посредници прибегоше под за-

тодика у Турској, где говори о броју хришћанских дужа и могућности покрета против Турака. 1593. гвд. Комуловића носла папа Клемент УШ да ради на стварању општег савеза хришћанских владалаца, због чега је ишао ћесару, нољском краљу, козачком хетману и руском дару (Грађе о томе има у 81;агтата књ. XIV и XVI, на основу чега је Комуловићев рад у кратко изложен у мојој књижици Пре три столећа , стр. 18.-27.). 26 ) Писац интересне релације о путу по српској земљи, штампане у 84агшата XX, али чија ће права вредност бити оцењена тек кад се упозна његов рад као арцибискупа у Бару, што се из ње не види. 2 *) Ои је писац оних списа (бспаиге), што их Леонолд Ранке иомиње у делу 8егђгеп ипА сИе 1'игкег гп пеишећгЛеп ЈаћгћипЛеН, (Бејр21^, 1869, стр. 540. и 541.). Али Ранке и сувише прецењује њихову вредност. То су састави врло некритичии као грађа за историју питааа, која се тамо претресају, али су од интереса да се утгозна њихов творац и његов рад, нарочито онај после 1615. год. 28 ) Рад на отимању Клиса 1596. год. почели су истииа посредници папини са Сењским Ускоцима, али су коловође радиле и по наговору с ћесарева двора, који је шиљањем хрватског ђенерала Ленковића у номоћ Клису хтео јавно да утврди своје учешће. За ту се ствар оп заузимао и даље, као што се то може лепо видети из депеша нлетачких посланика на ћесареву двору из година 1593. и 1597. просветии гласник , II књ. 8 св., 1901. 64