Prosvetni glasnik

64*

НАУКА И НАСТАВА

953

штитника, а иеке су придобили да им буду доетављачи свега што се предузима и ради, те тако ни остатак, већином незнатни радници, није могао имати никаквог успеха. На тај пак палип успело се да рад ове групе потпуно ослаби 1614. год., и заостали радниди видећи да се неће успети с намераваним послом прпстају на другу страну, постају посредници вице-краља напуљскога код Сењских Ускока, те бадре ове и посде познатог Ускочког рата, рата између млетачке репубдике и ћесара, при.добијају их у службу оног првог. 33 ) Из свега овог изложеног о раду прве групе посредника код западљака о покрету Хришћана на Балк. Подуострву види се да они немају никакве везе с предузећем устанка у Црној Гори, Арбанији или јужније доле, те према томе нема никаквог трага ни од њихове везе с војводом Неверским, да би се могло закључивати да је из овог кола творац извештаја о састанку српских главара у Еучима. Међутим радници из друге груие дедади су и 1614. год. У јесен те године у Напуљу бавила су се тројица најактивнијих, а поименце: Адександар Никодин из Паштровића, гроФ Туријани и Рабљанин Марин Бици, бискупов синовац, не би ли код вице-краља ућариди штогод на рачун свога пројекта. За то време бискуп Бици на том истом послу радио је у Риму, откуда је ону тројицу бадрио на рад дајући им наде на успех. Али њихов рад није остао непознат мдетачком дипломатском агенту у Напуљу, Гаспару Спинели, који им је пратио сваки корак, као што су то радили и његови претходници с ранијима, те је о свему могао подробније известити млетачка Већа. Тако овај у депеши својој од 2. декембра те године подробно извести Веће Десеторице о раду горње четворице. Он јави како се ноуздано обавестио да су ови поднели двоструки нреддог: један папи, а други напуљском вице-краљу у име шпанскога краља. У предлогу поднесеном пани писади су како су Паштровићи готови да приме катодичанство и да се потчине папиној власти, али да траже: да буду ослобођени сваког данка, да им се годишње даје четири хиљаде дуката на име пенсије и да им се за, десеторо њихове деце отвори један семинар у Риму. На то тражење кардинал Боргезе, којије • чз ) Због Ускога 1615. год. настао је рат између ћесара и млетачке ренублике који је познат под именом Ускочкога рата. Завршен је уговором закљученим у Паризу 26. септ. 1617, а потписаним у Мадриду, због чега се п зове Мадридски мир. (Вотапш ЗГогга ЛоситепШа Лг Уепегга, 4. VII, 98. и 111.). Еако је рат настао због Сењских .Уекока, овп су, но уговору, вмали бити исељени из Приморја и насељени око Бриња и Оточда. Ну сви Ускоди не хтедоше ићи тамо и напустити гусарски рад, зато многи ступшпе у сдужбу војводе Осунског (с1иса (ГОвзипо), тадашњег вице-краља напуљскога, који прибираше погодне људе за извођење завере у Млецима припремане против млетачке репубдике. Да Ускоди пођу на ту страну, носредовади су они што су раније радили да с Ускоцима нападну на Елис (ВотапгпУ II, 114.—160., БеороИ Капке, ТЈеЂег Лге Уег■зсћгидгипд дедеп УепесИд гт ЈаЋге 1618, ВегНп, 1831; ^ашапаку, Весгеи Л'ЕШ Ле Уетве, стр. 114.—116. и т. д,)