Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТАВА

965

свога оца. 31 ) Усвајање туђе деце, т. з. „узимање под своје" има исти смисао. Адоитирани сии морао се под вршењем иарочитих религиозиих обреда одрећи култа нородице свога рођеног оца, а иод сдичним обредима бити примљен у иородицу, која га усваја. 32 ) Кћери немају права на насдеђе; оне имају само права на мираз. 33 ) Ну, тешкоћа је настајала у сдучају, кад је ћерка јединица. Овакви сдучајеви решавани су на раздичите пачине. Брат и сестра, ако нису од исте мајке, могди су се узети. Отац је због своје јединице могао адоптирати сина, који су се посде могди узети. Ако би отац имао јединицу ћерку, а умро не тестирајући да му је ћерка насдедник, то је покојника могао насдедити његов најближи рођак; у случају да је тај рођак брат његов, онда се јединица. ћерка морада удати за њега, а он се морао оженити њоме. Чак кад би ови биди већ и ожењени — удате — они се раздвајају од својих жена — мужева — и узимају се. 34 ) Поред једног случаја о промени сдаве, о ком ће мало даље бити говора, Милићевић на стр. 97 и 98 каже: „Домазет, иди привук, док су му год живи старац и баба, слави њихово Крсио име, а своје само прекађује. (То јест, носи цркви свећу и летурђију, али званице не зове). 35 ) Из овога се јасно види, да су и у нашем народу били негда у снази исти погледи и веровања, али да се то за сада свело само на овај рудименат. Још је јасније и одређеније очуван обичај, који се тиче адоптиранога. „Посинак сдави сдаву свога поочима, а своју само прекађује". 36 ) Ну, најбоље нам је овај обичај очуван у томе, што је: „Наследник дужан с наследством да прими и Крсно име онога чије имање насдеђује, и да га слави као год и своје (из Темнића). И кодико год буде насдедстава, тодико се и сдава мора славити. Људи то чине врдо радо (у Крушевачкој". 3 ') Из даљег навода, који ћемо одмах навести, види се, да је у овоме смислу о наслеђу овај обичај био код нас много већег обима, и да се простирао чак и на саме уживаоце туђег имања. Јер „кад се у једној кући нађу своци, или други какви рођаци, онда је свима гдавно Крсно име оне куће на чијој су баштини; а од њих сваки своју славу само прекађује". 38 )

31 ) СИе апУ^ие стр. 51 (53) и 53 (55). 32 ) 11)1(1. стр. 56 (58) и даље. ^ 3 ) СИ6 апИ^ие стр. 78 (80) и даље. 31 ) Ови су иримери наведени и равјашљени у СИе ап^ие стр. 81 (84) и даље 35 ) Чупићева Год. I стр. 97. 36 ) Ш(1. 35 ) 11)1(1. Л8 ) Мидићевић ор. сИ. 98.