Prosvetni glasnik

НЛУКА И НАСТАВА

981

нас сиектрална анализа уводи у — до .сада — иотггуно неиознате одаје васионске и објашњава нам сасвим неиознате предмете њене. Ко је могао некада и помислити, да ћемо у лепом низу „дугштах боја" моћи наћи кључ, за разрешеље загонетке о саставу иебесних тела! Приндипи те ведичанствене методе знатно су коракнули од 1862 год. када их је Клгсћћоб' у „АћћапсП. с1. ВегНпег АкаЛеппе" понова разрадио је и растумачио, а пошто се ускоро успедо, да се израде и крло пробитачни спектрални аиаратп, сиектроскопија је почела врло корисно служпти астрономији тако, да историја спектроскопије, јесте један од г.гавних одељака саме историје нове астрономије. Држећи се строго приндипа и закона, које је К1гсћћо® поставио, многи су се испитивачи трудили, да одакшају остварење саме ове методе. Испитивачи су се, тако рећи падметалл у усавршавању спектроскопске методе, а сама наука извлачила је отуда увек знатне користи. Овака надметања чињена су погдавито у спектропским испитивањима Супца и његове окодине. Тај животворни извор за нашу Земљу, обилато се испитује још и сада, а нарочито приликом његових иомрачења. 0 испитивачима његовим биће речи доцније, када о њему самом будемо говорили. Овде иак морамо поменути два најзаслужнија раденика и то: Копиаи ћоскуег-а и Р. Ј. С. Јапвбеп-а, директора опсерваторије у Медону код Париза, а у новије време и на Монблану. Први се дуже времена бавио спектропскопским испитивањима Сунца при помрачењима, па је 1866 г. дошао на мисао, не би ли ( се протуберанце могле расматрати спектроскоиски и без помрачења. Руковођен овом идејом, он је саградио такав инструменат 1868 г. и 20 октобра те године већ је с успехом посматрао једну протуберанцу. На исту мисао, а независно од ћоскуег-а дошао је био и Јапзаеи, приликом тоталног иомрачења Сунчевог 18 августа 1868 године, па је већ сутра дан помоћу свога спектроскопа посматрао протуберанцу, када дакле, помрачења више није било. Нубликација овог Ј аиз8еп-овог проналаска стигла је на неколико дана после Носкуегове иотице, из чега се види, да су они радили независно један од другога; али је замисао ћоскуег-ова ипак старија (1866). Последњих година на пољу спектроскопије учињеи је још један знатан корак унапред. Тај је корак учињен са ирименом фотографије на сиектре. Р^и^ћегЈигЛ у Њу-Јорку био је први, који је ФотограФисао Сунчев спектар, Када је овај снимак први пут дошао у Европу, неки су Физичари мислили, да тај американски научникније снимио самспектар Сунчев, већ КирхоФљев цртеж тога спектра. Ну чим су иочели уиоређивати поједине линије КирхоФљевог цртежа и Ки1ћег 1игс1-овог снимка, одмпх се приметило, да су на овоме Фотографском снимку многе линије по интензивности биле много тамније него ли на цртежу. С почетка су Фотографисани само Сунчеви спектри; али се доцније применила много осетљивија материја за иренарисање Фотогр. плочица, тако, да се сада