Prosvetni glasnik

X

980

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

конима ове дисцитшше. А поузданост спектроскопских резудтата, основаннх на припципу и законима Кдгсћћов-а и Випзеп-а, обезбеђена је у скоро открићем два нова (сад већ неколико) метада, карактерисана особитим илавим и црвеним линијама у одговарајућим спектрима, који су по томе и названи „цезијум" и „рубидијум". Они су дакле утврдили: да паре мстала, које обично познајемо у чврстом п.ш течном стању, дајући своје спсктре, у исто време тиме одају и своје чисте и специјалне ^4рактере, по којима се увек и могу познати. Испитивање дакле тих специјалних карактера, води ка познавању разлпчитих елемената, који се могу десити као саставни делови каквог гасног медијума. То је оно, што чини основицу саектралне анализе. Оба та аутора применнла су рационално ову методу на испитивање појединих карактера земаљских материја. Примена пак спектроскоппје на право испитивање природе небесних тела и звезда, дакле у астрономији, почиње од самога К ј ]• с ћ ћ о (Г-а. Лринциа његовога рада основан је био на расматрању разних врста светлости , које разна тела исиуштају и нарасматрању разних врста светлости, које се у тим телима аасорбују. За остварење овога прннципа изгледа, да су тежили још и други испитивачи пре њега, мођу којима прво место заузима 1)г. Тћотаз Уоип§ (1803), затим млађц Негзће!, Ж. А. МШег, ВгетезГег (1833), 61ас1б1;опе и др.; али ни један од њих није дошао ни близу КирхоФљевог резултата. Он је извршио опширно упоређење Сунчевога спектраса спектрима пара земаљских метала, на је нашао, да велики број тамних ФраунхоФерових линија у Сунчевом спектру заузима тачно исти пеложај, који заузимају и сјајне линије у спектрима металних пара. Тако се поуздано могло закључити, да су одговарајући метали саставни део Сунчеве атмосФере. Како број, тако и подударност ових тамних линија, показали су се веома обилати. Тако велики број тамних линија у Сунчевом спектру, иа који је и сам К1 г с ћ ћ о Н' наишао, не треба да нас буни. Ваља се само сетити, да највећи број метала, којих има у Сунчевој атмосФери, немају онако прост спектар, као што је н.п. натријумов, састављен од једног пара линија, већ да су им сиектри карактерисани великтш бројем линија. Тако н. п. титан има преко 200 спектралних линија, гвожђе око 500 итд. Ради лакшег прегдеда и утгоређења КтгсћћоД' је увек цртежом нрестављао спектре поједвних метала, као и детаљни цртеж Сунчевога спектра. Посао са овако финим и танким ФраунхоФеровим линијама учинио је, те је КЈгсћкоб' обољевши од очију, даљи свој рад поверио своме одличном ученику Но!тапп-у, који је и довршио цртеж Сунчевога спектра. Потпуна карта овога сттектра изнела је готово осам стопа дз г жине. Пошто су на овај начин добивени важни резултати о Сунчевом еаставу, одмах су на исти начин отночета спектроскопска испитивања и осталих небесних тела. Важније резултате, стечепе на овај начин, поменућемо доцније на нарочитом месту. Овде можемо с правом рећи, да

<