Prosvetni glasnik

984

КРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лаже у разнобојне светле зраке. Та појава канда одмах указује, да онај првобитни зрак, који се обично зове и „бела светлост" није онако прост и једпо.игк, већ је састављен од извесног броја разнобојних зракова. Таква „слика" беле светлости, каква се добије иосле проласка кроз призму, назива се, као што је познато, сиектар. Он није једполик за све врсте беле светлости, већ зависи на првом месту од природе материје, која је послала тај зрак и средине, кроз коју исти пролази. Та околност и јесте она корисна страна спектросконије, ради које је тако успешно примењена на испитивање природе небесних тела и звезда. Разноликост спектара састоји се у главном у томе, што свакој материји усијаних чврстих тела, гасова или пара, на извесној одређеној температури одговара и нарочити спектар, те на тај начин карактерише природу дотичне материје. Спектрална анализа је и основана на изучавању и поређењу тих промена у спектрима у односу на већ познате и утврђене спектре иојединих земаљских материја. За спектроскопска испитивања довољно је да светлост са неког тела само спне у снектроскопу, па је анализа свршена и материја, која је сииула, констатована. Да спектрална анализа нема ову добру страну, она се никад не би могла ни применити н. п. за испитивање муње. иа далида, метеора и т. д. Па не само, да се на тај начин могу испитивати предмети, који нам се за тако кратко време стављају на расиоложење, већ се тако исто с успехом испитују и они небесни предмети, који су јако разређени и дају тако слабе светлости, да се нека тек једва, а нека и не виде голим оком. Таква је збдијачна светлост, такве су и разне небулозе. Један три милијонити део грама кухињске соли (Ка С1) довољан је, кад се унесе у пламен, да у спектроскопу покаже ону карактеристичну линију натријумову, количину, коју хемичар неби могао констатовати на најосетљивијим анализама. Из овога се јасно види како је осетљива и у колико је применљива ова метода. Тако је помоћу ње пронађено неколико нових елемената као што су дезијум и рубидијум, талијум, индијум, галијум и т, д. Пре но што је пронађена спектрална метода и иримењена у астрономији, беше једино срество за испитивање небесних тела дурбин и телескон, а помоћу њих се сазнавало само о облику, боји и величини (код неких) тих далеких предмета. Од проналаска спектроскопије добивени су многи позитивни подади и за саму природу тих различитих небесних тела, звезда, небулоза и др. Упоређујући добивеће снектре небесних тела са спектрима земаљских материја, спектрална анализа брзо и тачно даје одговора о томе, да ли се нека материја налази и тамо или је нема. За спектроскопска испитивања потребно је не само, да је дотична материја светла, већ и да испушта извесну одређену количину светлости. Тамна се тела не могу испитивати по овој методи, ако нису обасјана каквом другом страном светлошћу (или се нарочито не уеијају, што важи