Prosvetni glasnik

986

просветнн гласник

се раздика између степена предамеаа најкрајњих спектралних бојених зракова т.ј. изм еђу првих црвених и крајњих љубичастих. Ако дакле са са п г означимо степен преламааа црвених зракова кроз једну призму, а са п у степен предамања виодетних зракова кроз исту призму, онда је израз п у —п г мера за ведичину дитерзије. Ова пак завнси од природе материјада призме, као и од величине предомног иризминог угда. Дакде код призама једне исте материје, а раздичног предомног угда, раздична је и дисперзија, као и онда, кад су предомни угдови једнаки код призама раздичног материјада. Ако се на пр. Сунчева светдост раздаже призмама истог материјада, а разног угла предамања, онда ће и дужина самога спектра бити дужа иди краћа, у кодико је тај угао већи иди мањи. У том сдучају и боје захватају сразмерно веће иди мање просторе. Спектар дакде цео, као и поља његових боја могу на тај начин постати 2, 3 итд. пута већи. Раздаже ди се пак Сунчева светдост кроз призме исте материје и истог предомног угда, ади да су таке две призме разне густине онда ће и спектар у том сдучају бити неједнаке дужине према густини призме. Па не само да ће тада бити спектар неједнаке дужине, већ и сама бојена ноља у њему неће захватати онако сразмерне просторе, као у пређашњем случају. За пример да дисперзија зависи од раздичите природе материјада призме, можемо по ФраунхоФеру навести да је:

Према вредности израза п у —ц, за разне призме ностоје и разне дужине спектра. Највећа је раздика код призме од фдинт стакда, те је по томе и дужииа спектра, добивеног таквом призмом највећа. Такав спектар дужи је З 1 / 2 пута, од спектра са воденом призмом. Као год што можемо мерити величину дисперзије у цедоме спектру т.ј. према разлици п у —п г , тако исто можемо мерити дисперзију и између два разнобојна зрака у истом спектру по истој раздици њихових степена

Сдика 1.

за призму од воде п у —п г

„ терпент. уља • • кронстакда № 13 • флинт стакла № 30

= 0,0132 = 0,0233 = 0,0203 = 0,0425