Prosvetni glasnik

НаУКА и настава

991

Све те разне врсте апсорпције могу настулити у разним срединама: чврстим, течпим и гасовитим. Стеиен апсориције зависи од специјалне природе састава тих средина. За астрономију најважнија је појава аисорпцнје у гасној и парној средини; јер светлосни зраци, пошавши са разнодиких небесних тела пролазе прво кроз њихове атмосФере (где је има), тамо се апсорбују неки зраци и тако промењени иду кроз нашу атмосФеру, чији се утицај такође опажа и иадају на процеп нашег спектроскопа. Призма, која је одмах иза процепа, разлаже тај зрак, анадише га, дајући нам тако податке, да судимо о природи дотичнога тела и његове атмосФере. Између нас, дакле, и небесних тела иостоји само средина од гасова и пара. Ради тога, ми ћемо овде поменути нешто о тој врсти апсорпције. Ако беда светлост нролази кроз средину, састављену од безбојних гасова, онда се при њеном излазу опажа само слабљење интензитета. Безбојна средина ни у колико дакле не дејствује као елективно апсорнциона медија. Пролази ли зрак кроз обојене гасове или наре, онда се у његовом сиектру показују узане тамне линије, које се превлаче преко целога спектра. Та појава указује, да је у овом случају настало упијање појединих зракова беле светлости у средину, кроз коју је зрак нрошао. Који ће се зраци апсорбовати у којој средини, то зависи од њеног физичког и хемиског састава. У опште можемо рећи, да између емисије и апсорпције мора постојати интимно сродство и одређена рецинрочност. Још је чувени математичар и Физичар Еи1ег исказао принцип о односу између емисије и апсорпције да свако тело може апсорбовати светлост само оних таласких дужина по којима у опште могу осцилирати најмањи делићи тога тела. Ако је дакле таласка дужина осцилацпја најмањих делића једне средине = х, то ће ,та средина апсорбовати само оне светле зраке за чије је осцилације таласка дужина = х. ћ еоп ГоисаиИје1849 г. објавио у Паризу, да се карактеристичан пар натријумових линија иретвара у тамне линије, ако се Сунчева светлост пропусти кроз електрични лук. Он се изненадио, кад је видео, да су ове две тамне линије (В, и 1),Ј у овој прилици биле још тамније, но иначе. Да би се о овој подударности још већма уверио, заменио је Сунчев зрак реФлектованим зраком једног угљеног шиљка, који је био на белом усијању, па је добио исти резултат. Желео се још само један корак даље, да се овај резултат подударности сматра као општа појава; али тај корак не беше учињен. 1 (1 оисаи11 се задовољио тиме, да електрични светлосни луж може онсорбовати ону светлост, коју он сам испушта. Еембриџки проФ. 81;оске извео је ову ствар на прави пут, као што смо то и у исторнском прегледу поменули. Говорећи противу Ж Тћотзоп-овог мишљења, да је Сунце опкољено натријумбвом апсорпционом атмосФером, он је нротумачио: да светлосни зраци, при нролазу кроз какву пару, чије честице могу осцилирати у извесној одређеној мери, изазивају осцилирање медијумовнх