Prosvetni glasnik

998

ПРОСВЕХНН ГЛАСНИК

рукописа, 177 св. цртежа, библиотску је посећивало 1899 год. 69.538 читалаца, а оиштина је давала иомоЛи 9925 рубаља. Х.арково има универзитетску библиотеку 1899 год. са 151.159 св.: 294 св. рукописа, 3302 листа дртежа и карата, иомоћи је имада 18.000 динара. Јурјев (Дорпат), универзитетска библиотека броји 203.584 свеске, 136.375 дизертација и . 722 рукописа. и т. д. и т. д. У Француској прву библлотеку установио је Мазарен 1644 год. За време револуције нарочито су се подизале библиотеке, и то су биле махом општинске библиотеке. У Паризу су се иочеле установљавати читаонице у другој десетини прошлога века., и тада их је било 100, а 1850 год. већ 200. Годиие 1836, Пердоне установио је библиотеке за раднике, где су се и предавања држала. Општина је тек 1866 год. почела да установљава библиотеке за народ. Држава је још 1848 г. обратила пажњу на ту установу, и министар просвете нарочитим расписом препоручивао је прсФектима на оснивању њиховом. „ Државник, научењак, књижевник, уметник, еви имају своје библиотеке — вели се у томе распису — зашто да неби и сељак имао своју библиотеку". Доцније су почели установљавати школске библиотеке, и на њих је од 1863 до 1889 год. држава издала 4,097.000 динара, а општина и појединци 7,289.000 динара. 1889 год. школске библиотеке имале су 5,000.000 свезака, и од 1863 до 1889 читано је 52 милијона свезака. А 1 Јануара 1898 год. било је свега школских биб.шотека 41.498, са 6,190.973 свеске. Французи су тек после рата са Немачком почели обраћати пажњу на библиотеке за народ, потномажући их са 100 и 200.000 динара. Али и код њих као и код других народа, приватна иницијатива највише номаже ширењу и одржању библиотека. У томе нарочиту заслугу имају два друштва ,Зосле1е ГгапкНп" и „1л§пе с1е 1' епзеГ^пешеп!". Друштво Франклин издало је од 1862 — 1898 године 1,800.000 динара за набавку књига, и 135.000 свезака поклонило је библиотекама. То је друштво установило библиотеке за војнике по болницама војничким, и по колонијама. Друштво за народно образовање (X. е.) основао је Жан Масе 1861 год. и оно је имало 1876 године 30.000 чланова, а установило је 7.400 народних библиотека, нарочито је било развило свој рад у Елзасу и Лотрингији. — У Иаризу општина је установила до 1895 год. 92 својо библиотеке за народ, а главна библиотека установљавала је по разним крајевима своје Филијале. Али поред ових библиотека, које имају књиге из свију грана књижевности, постоје још и тако зване индустријске библиотеке, којих је до 1894 год. било 10, са 128.547 свезака. То су махом стручне библиотеке. Најзнатнија је од њих „ библиотека Форнеј", тако названа по њеном оснивачу, који је дуго година живео у Паризу, и по смрти својој оставно општини Париској 300.000 динара на добротворне цељи, и то, да се 200.000 динара употреби на народно образовање, а општински одбор