Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1013

за народ. А 1879 год. отворио је Шварц Сенборн јавну библиотеку и читаоницу, у коју је долазило 125 новина. 1897 год. посотило је 16.500 читалаца. А.ли највише заслуге за библиотеку има „ \\ г 1епег Уо1к8ђј1(1ип§8уегеш" установљен 1887, који је у Бечу ио разним крајевима установио 18 библиотека, сем тога друштво је подигло библиотеку за болнице, војнике, и за шегрте. Све библиотеке овога друштва дале су год. 1898 на читање 1,075.801 свеску. ПроФ. геологије Едуард Рајер има великих заслуга за подизање јавних библиотека (иисао је о томе и два дела), и његовом се заузимању има захвалити установа централне библиотеке, која је под заштитом универзитетског сената; ова централна библиотека даје појединим библиотекама добра научна дела на нозајмицу, не оскудевајући нри томе за своје читаоце. Централна библиолека отворила је пет Филијала. Друштво за народно образовање даје годишае 3.000 крона помоћи. Број читалаца централне библиотеке и њених Филијалабио је 1899 г. 16.000 а издаци њени били су 1898 г. 152.283 круна. Кад се све скуии, то онда бечке народне библиотеке троше годишње 200.000 крона. У тим Рајеровим јавним библиотекама плаћа се за читање и ношење кући научних књига 20. 40 или 50 хелера месечно, а за забавне доплаћује се још два хелера. У централној библиотеци ко хоће да чита научна дела плаћа 50 хелера месечно, иначе 1 крону. — Грац има три библиотеке за.народ. Рајер и ту има заслуга, јер је он понудио 5.000 крона под условом да се и с друге стране даде толика иста сума, и на тај начии у Грацу се за библиотеке скупи прве године 20.000 круна. А 1898 год. у њима је читано 179.506 књига. — У Прагу има немачка народна библиотека, а друшто ,Ргаиеп&г^бсћл11;" основало је библнотеку и читаоницу за женске која је 1899 год. имала 33.846 свезака. Чешка народна библиотека има 9.663 св. а годишње се чита 36.000 свезака, издатци су годишње 7.000 Форината. У Доњој Аустрији основало је друштво за народно образовање 84 библиотеке за народ са 31.833 свезака у којима је било преко 80.000 читалаца. Најбоље у том погледу стоји Цвитау од 7.778 становника (у 1890 год.) ту је основао библиотеку неки Отендорфер , рођен у Двитави а живи у Америци, и уредник је званичних новина у Њујорку, и он је о свом трошку озидао дивну зграду у вредности 2О0.000 Форината, давши нуз то имање од чијег ће се прихода издржавати библиотека. За читање не плаћа се ништа, библиотека је отворена од 9—12, и 1—-8, а има 14,300 свезака. 1899 год. имала је читалаца 2.598, читано је 54.545 књига, читаоницу-је носећивало годишње 22.819 днца г књиге се дају и на страну. 1899 год. служало се библиотеком 16 општина. Библиотека је најлепша зграда, са нарочитом салом за предавање. У Угарској прва народна библиотека основана је 1892 год. и она се састоји из стручне и опште; прва има 6.760 св. а друга 2.718 свез. 1899 год. библиотеком су се користили 355 лица читајући 6.130 свезака.