Prosvetni glasnik

ДАУКА И ПАСТАВА

1015

ланата и карти, 1.408 повеља и 8.011 рукописа. Читалаца је било 12.223, читапо јо у библиотеци 15.267 св. а ван бибдиотеке 2.480 св. Буџет 9.880 круна. — Еерновиц, универзитетска библиотека 1899. имала је 81.309 св. 47.747 маљих списа, 47 рукописа. Читано у биб.шотеци 7.484 св., ван библиотеке 4.592 св. Читалаца било 2.087. Вуџет 18.000 круна. У Угарској има у 11 градова 13 главних бибдиотека. У Пешти их има највише, као: унпверзитетска која је 1898 год. имала 264.885 св. и 2.048 рукописа. Читалаца је било те године 49.269, а читано је у читаоници 53.621 св., ван библиотеке 45.621 св. Буџет имала 29.000 круна. — Библиотека народног музеја има 450.000 св., 300.000 повеља, 14.000 рукописа. Читалаца је било 1899 год. 21.928 св., а буџет музеја био је 1892 г. 23.640 Форината. — Политехничка библиотека имала је 1899. г. 60.442 св., читалаца је било 7.169, читано је у библиотеци 24.056 свез. а ван библиотеке 469. Буџет јо био 25.200 круна. — Библиотека Академије Наука имала је 1899 год. 54.000 св., 2.417 св. рукописа, 2.000 иовеља, 23.963 нисама у 182 свеске. Буџет 13.000 круна. — Градска библиотека има 18.000 св. и буџет од 6.000 круна. У Загребу, универзитетска библиотека имала је 1900 год. 103.000 свезака, 500 рукописа. Читалаца је било 1893 год. 23.707, а читано је 41.475 св. Буџет 13.000 круна. У извештају, по коме су црпљени ови подаци нису наведени сви градови у којима има библиотека, тако на пр. нема ни сномена библиотекама Матице српске, хрватске, о патријаршкој библиотсци у карловцима и т. д. (свршиће се)

ТРИ УГ1ЕДНА ПРЕДАВАЊА ИЗ БИ0Л0ГИЈЕ Најновијим наставним нрограмима од 1899. г. у главном и у нагне народне (основне, грађанске и девојачке) школе увучен је нови правац у биолошкој (зоолошкој и ботаничкој) настави, којим се тражи, да се поједини живи предмети имају упознати и по њихову склоау п по њихову нач-лну живота и још по могућству, колико је за децу схватљиво, ово двоје довести у узајамну узрочну везу. Пре, кад је била реч о опису какве животињске или биљне врсте, готово само се гледало на јединкин облик и уочавали се (аналисали се) на њој (јединци) органи и ови просто описивали; међу тим потребно је, да и ученици народних школа при томе мало озбиљније размишљају и узгледају, да колико толико схвате узајаман узрочан однос између грађе живог тела и његова начина живота. Да се види, како се овај захтев на пракси (у самом иредавању) има нзводити, навешћу овде ова два угледна иредавања (једно из зоодросветни гддсник, II књ. 8. св., 1901. 68