Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1029

9. АПгит зШгГсит, Т УгШ. паг: (1епИси1а1ит Апатои. ?{, (сравни Адамовић „о вегет. југ. ист. Срб. стр. 23) По влажним ливадама и иоред потока у предадписком региону Миџура (Попова Ллвада). Цвета јуна, јула. Стабљика је густо зупчаста као год и лишће; ти су зупди врло ситни и збивени; круничине су крашке шире и краће него у типске врсте. Папчић (Дод. Фл. кнеж. Срб. стр. 230) наводи за Стару Планину типски сибирски лук. Ну тај лук у правом свом облику не расте нигде на Старој Планини, него свуда у поменутом варијетету. Прави А. зШггсит нема никаквих зубаца ни на бику ни но лишћу; нма уже и дуже круничине кришке. Геогр. ареал (за врсту): Сибир, цела Јевропа, Јапан, Орнјенат, северна Америка. Фамилија: АтагуММасеае Веп1ћ. Ноок. 10. Сга1апПгиз тахгтиз Уе1. <:(. Расте по пашњацима, камоњарима и шибљацима жупног и брдског региона, од 400—1300 м. на Сарлаку, Белави, Божурати, Црном Врху, Басари и Видличу. Цвета марта, анрила (сравни: Адамовић 1. с. стр. 3). Дуговечна биљка. Рукавац, који је до корена, сушан јо, ври врху је хорпзонтално кус и цео (не рескаст), са стране је такође цео и није ни мтгло цепљен. Лишће (свега има два листа) је савремено са цвећем, широко-линеарно, при основи није ни мало сужено. Бик је нешто мало дужи од лишћа. Цвет је крупан суноврат. Спољне су лиске перигона широко објајасте и много издубљене, ивицом готово изврнуте; унутрашље су два пут краће од спољашњих, дугуљасте су и с лица зелене а с наличја, при основи зелене а прн врху са две зелене мрље. Прашници су дуги за половину дужине унутрашњих перигонових листића. Прашничини су конци за 4—5 пута краћи од нрашница. Дименсије: Бик је висок 15—20 см., лшнће 12 — 15 см. широко спољне лиске перигона 2-5 см, дуге а 13 мм. широке; унутрашње лиске перигона 12 мм. дуге а б мм. широке. Од свих висибаба ово је највећа, са најкруннијим цкећем. Сродне С У ј°ј УЛоевџ ][ооЈс. и Сг. рМсатз М В., ну разликује се од њих не само тиме што је круинија у свима деловима, него нарочито што су јој унутрашње псригоново кришке равне (а не вадовито ижлебљене) и што се не сужавају у клин (као код 0. ЕБуеви) и што јој лишће није ободом сувраћено (као код 0. рИса1из). У новије иреме нски ботаничари (1)г. 0. Веск) сматрају Сг. тахгтиз као Форму <}. рИсаШв-а. Ја се о томо нисам могао уверити, иремда имам азиских цримерака ове последње врсте, за упоређење. Геогр. ареал: Бугарска.