Prosvetni glasnik

1202

ИРОСВЕТЕИ ГЛЛСНПК

дања 4.369, 2 повеље, и 3 турска Фермана. Читалаца је било 746. Читано је преко 4000 књига. Интересантно је знати да библиотека прима бугарских 50 периодских издања и 85 иолитичких листова. Сем тих добија 43 руска часописа, и 1 политички, 21 Француски часопис и 2 политичка, 20 немачких и 13 инглеских часописа, 1 пољски, 1 хрватски, 2 чешка, 1 „ босански" а ниједан сриски! и два бугарска што издазе у Цариграду свега 107 часописа и новина. Читано је ван библиотеке 1899 г. 10.934 св. (од тога је било бугарских 2888, руских 2035, 832 Француских, 193 немачких, 69 инглеских, и 51 на осталим језицима). Периодских часониса читано је свега 1073 (бугарских 274, руских 575, немачких 29, инглеских 23, а осталих 17). Од писаца ван библиотеке је читан највише В. Иго (103 пута), Мајн Рид (90), Шексаир (83), Ж. Верне (79), Тургепев (74), Дима и Толстој (71), Зола (70), Моиасан (66), Вазов (53), Гогољ (48), В. Скот (39), Доде (37), Достојевски ( 33) Шилер (31), Гете и Монтеиен (30 пута) и т. д. А у библиотеци читан је највише Вазов и В. Иго (283), Дима (264), Верне и Мајн Гид (233), Тургепев (182), Монтеиен (126), ГнедиЛ (108), Блсков (107), Толстој (97), Пушкин (94), Шилер (91), Гете (73), Фалк (70), Доде (67), Зола (60) ит.д. Највише се читало из лепе литературе (7041 св.) и истор. литературе (309), Историје (409), друштвених наука (518), природних наука (222), ФилосоФије (247), педагогије (307), уметности (387) ит.д. Св. Гора у 25 манастирских библиотека има 9000 рукописа. (Хилендар има 105, Ватопед 1035, ЗограФ 110, Русикон 1027 ит.д.) II Србпја. По статистици Србија је имала 1895 год. 85 читаоница, са 1913 чланова. Прихода су имале 27.339, а расхода 23.844 динара. У читаонице су долазило 555 журнала и часописа (и то 432 српска и 123 страна). Све читаонице имале су укупно 5940 књига, 25 мапа. и 157 слика. Капитал им је био 33.500 динара. Библиотеке су по Србији већином школске. Свака основна школа има своју књижницу, где долазе књиге препоручене министарством просвете. Књиге купује и набављи општина. Веће су библиотеке по градовима, где се налазе средње школе као нпр. Шабац, Пожаревац, Ужице, Ваљево, Зајечар, Чачак, Неготин, Смедерево, Врања, Пирот. У Алексинцу постоји библиотека учитељске школе, исто тако и у Јагодини. У Крагујевцу и Нишу постоје Народне Библиотеке. У Београду постоји Народна Библиотека, која заједно са библиотекама у Нишу и Крагујевцу добија бесплатно сваку у Србији штампану књигу и новине. У Београду је библиотека засебно надлештво под заштитом Академије Наука. А у Нишу и Крагујевцу у вези су са гимназијом и њима рукује по један гимназијски наставник.