Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1225

тово симудирање, његова смрт, Иорзенин рат, напослетку потпуно омирска регилска битка — све то чипи једну епопеју, која по дубини и сјају Фантазије надмаша све што је доцније Рим створио. 0 битки на Регидском Језеру каже он ово: Битка на Регидском Језеру, како је Ливије описује, није судар две војске: то је један од бојева између хероја какве имамо у Илијади. Све се војводе сусрећу у двобојима, и окрећу победу овамо и онамо, док се војске боре без оддучивања. Диктатор Постумије рани краља Тарквинија, који му у почетку боја издази на сусрет, Тит Ебуције, командант коњице, рани датинског диктатора, ади и он сам, тешко рањен, мора да изиђе из боја. Мамидије, само раздражен, поведе кохорте римских емиграната у бој и пробије редове антесигнанске; ту сдаву могда је римска песма да допусти само суграђанима, под чијим су се заставама и бориди. Марко Вадерије, назват Максим, пада, ношто задржава њихову победу, Пубдије и Марко, синови Пубдикодини надазе смрт док спасавају^ујаков деш; ади све њих свети • диктатор са својом кохортом, разбија и гони емигранте. Узадуд покушава Мамидије да рестаурира бој; њега Тит Херминије, Кокдов друг, баци натраг, а овога онет пробада копље, док он скида с латинског војводе вроНа орка. Римски коњаници, борећи се пешке пред заставама, оддучише напосдетку битку; онда скочише на коње и разагнаше непријатеља који уступаше. У боју се диктатор био заветовао да ће диоскурима подићи храм, зато су се два мдада џина на бедим коњма, бориди у првим редовима... Још није гоњење било свршено, кад се ти хсроји, покривени прашином и крвљу, појавише у Риму; они опраше себе и своје оружје У Јутурнином извору код Вестиног храма и објавише свету, сакупљеном на комицију, историју тог дана. На другој страни тог извора би подигнут обећани храм. Такве спевове налази он и у традицијоналној историји првог доба репубдике. На пример причу о Цинцинатовој победи над Еквима он сматра •за једну врдо развијену несничку кажу и њу је Ливије сачувао с тако депим смислом да само незнатне црте потребују допуну или измену. Она би онда гласида овако: Екви су биди начинили мир, али их ипак Грах Кдедије новеде на брег Алгид и они обнове своја свакогодпшња пљачкања. Римљани пошљу у табор своје посданике да се на то жаде. Ади Екви их дочекају с презрењем и њихов војвода им каже да иоднесу своју жадбу храсту у чијем је хдаду био његов трибуиад. Посданици приме ту реч као омен: дух, који је оживљавао дрво посвећено Јупитру, сазна од њих за неправду охолих и за уздахе потпдачених. Али освета је оклевала. Минуције буде потучен и опкољен; тај глас донесу пет коњаника који беху умакди пре но што је затворена динија којом су Екви онкодили римски табор. На тај глас римски сенатори одмах наименују Л. Цинцината за диктатора. 0 том јави Цинцинату један гдасник. Он се тада налазио на свом маленом имању од четири јутра. Бидо је летње