Prosvetni glasnik

1226

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

време и Цинцинат је орао пллтом само у кецељи, као што раде обично орачи кад припече сунце. Гласник га позове да' се обуче и да обучен сасдуша заповести које му шаљу сенат и народ, и домаћица његова, Рацидија, донесе му хаљине. На обали је стојао спреман чунић, на другој обали дочекаше Цинцината рођаци и пријатељи, с три његова снна, само четврти син, његов љубимац није био с њима, него се беше уклонио испред суда. У јутру, пре зоре, био је диктатор на Форуму. Он именује за команданта коњице Дуција Тарквинија, који је био исто као он и пл-еменит и јуначан и сиромах, затим нареди да се сви дућани затворе, сви иослови обуставе, и да се свако закуне под заставом; даље изда заповест да се сви који су способии да носе оружје снабду с храном за пет дана и сваки с дванаест колаца за шанац, па да при заходу сунца буду на пољу пред градом. Док ови буду ту логоровали, они који остану у вароши имаће да им спремају храну. Што је било наређено, то се изврши. На маршу командант подсети легијоне да имају на уму да су њихови суграђани већ три дана опкољени и војници сами удвојише корак. Око пола ноћи они стигну близу непријатељског логора, који је био около римскога: диктатор нареди својим колонама да иду напред све док се Екви не нађоше у једном кругу; затим стану и почну копати шанац и правити бедем, у који укопају коље што су били понели. Пошавши на посао, они су пустили од себе римски ратнички узвик; то је објавило конзуловој војсци да је жељена помоћ дошла и она не ночека да учини испад. Екви су се борили с њима целу ноћ до зоре. Тада тек опазе да је око њих начињен непролазан шанац. Онда Цинцинат поведе кохорте против табора који је изнутра нападао Минуције. Екви клонуше сасвим духом и стану молити Римљане да их не потуку све. Диктатор нуди ове услове: да се Грах Клелије и његови команданти баце у гвожђа, да се војсци оирости живот, а варош Корбијона и све што се у њој налазило, да буде предато римској војсци на пљачкање. Непријатељ положи оружје; по обичају у линији којом су били опкољени буде начињен један отвор, ту с обе стране забодено у земљу но једно копље а преко њих треће и туда они изиђоше. Табор, коњи н теглећа стока, све ствари и све имање побеђених, осим тунике, све остаде победиоцима. Од плена Минуције и његови не добише ништа као што нису ни у тријумфу добили удела; али они пису роптали због тога, напротив поздравише диктатора попгго се вратио у Гим као патрона, и иоклонише му златан венац, у тежини од пола килограма. ТријумФ који ниједну мајку није ни сузе стао, био је дан ликовања: пред свима кућама, од капенске капије до Форума, стајали су столови постављени: војиици који су се враћали, натоварпни тешким пленои, пробали су од ђаконија што су им пружали, а грађани устадоше с гозбе, испратише их до Капитола и певаху с њима веселе војничке песме. Тако Нибур сматра за спев и нричу о Камилу и рестаурира га на вшие места. На пример: Поред осталих чудесних знамења било је духове