Prosvetni glasnik

75*

НАУКА И НАСТАВА

1121

не може дати никаквог мираза, да би Ренезију то био раздог тој женидби. Али се било чуло да му је за то стриц Никола Ренези био обећао дар од некодико хиљада дуката, јер је рачунао да Ке помоћу тога ојачати везе с тим нлеменом арбанаским, на које је полагана нарочита нада при извођењу иокрета Хришћана против Турака. 89 ) На месец дана потом, у депеши од 8. августа, провидур которски Контарини јави како се Јован Ренези био састао с војводом Грданом и да је од овога дознао да се кћи дукађинског првака удала за сина неког санџак-бега, с тога се Ренези није хтео дуже задржавати, негоје гледао да измакне у Пуљу а отуда у Напуљ, само у оном крају није могао наћи никога да га превезе, јер су се мдетачки поданици бојали да нс ■буду кажњени. Зато кад је то видео, а знајући да провидур мотрп на његово кретање, крио се и гледао је да му кришом измакие шака па је у томе и успео. 90 ) Али ови нрви подаци беху штури, и што је најглавније, провидур још ништа није знао о капстаиу Ренезију, чији је био носредник код во.јводе Грдана. Ну како су млетачки службеници у опште били ревносни, тако је било и с которским провидуром, који на двадесет дана после оне друге деиеше нађе начина да у будуће буде обавештен како о Генезијеву раду код Грдана, тако и о раду оних осгалих посредника што су крсгарили Приморјем, али их се није могао докопати. У депеши од 28. августа Контарини је пружио интересних података. По прибраним вестима капетан Јован Ренези био је дошао да код војводе Грдана носредује у име војводе савојскога, о коме је причао како је на ту сврху окупио велику војску, па је услед очекивања знатан део морао распустити, али је ипак задржао на четрнаест хиљада, и сад не очекује друго до да му се само јави кад има доћи. На то је, вели, Грдан одговорио Ренезију да му се о томе прво треба договорити с осталим главарима, па ће му дати одговор, зато се био договорио с Ренезијем да овај дође ионово у -сеитембру, када ће добити одговор. А о свему овом ировидур се обавестио на згодан начин. Војвода Грдан имао је за свог повереника неког кнеза Ива из Рисна, ко.ји је, као и два му брата, врло мало нолагао на задану реч да ће ћутати о свему што му Грдан буде поверио, те је све што би од овога дознао саопштавао которском властелину Јакову Беновићу-Пасквалију, а овај је то одмах достављао провидуру

89 ) » е1 аћоса1о81, ве.1и даље провидур иосле горе наведених речп, ро1 равзаг рш. тапИ 1п ЈеМа рптпма рег ћауег рег то^Не ипа И^Но1а (1е От 6ог§1 рг1ша1:о сН Впса!Ј1П1 е1 сНсе то1ег1а ас! а^т то(1о зе ђеп поп §Н скззего соза а1сипа сН ЛоИе, е88еис1о вће (1а ип 8ио мо потша1о К1со1о Иепезс, сће е а1 зегуШо с1е1 Ее сН 8ра§па §Не У1епе рготевао сНесе тШе ДисаИ сН ДопаИуо, ке 81 ар;агеп(;а сои сјиезЈа %Но1а, сће ве &88е уего поп ро!г1а евзег соп аНго 1те сће рег та&§шгшеп1е ћагег соттосШа Л1 аиеис1ег аПе 8оргас1еие пе&рсГаМош;..* (Ш&ет) 90 ВепаГо зесгеГа, Ђ^врассг (1ег геИогГ еГ ргогеШогг гп ЂаХтапа, Шга ап. 1607