Prosvetni glasnik

1198

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНЕК

1893 год. читано је 29.336 св. ван библ. 10.347 св. — Техничка библиотека има 22.000 св. Друштво за старине има 16.000 св. Христијанија има универзитетску библ. са 320.000 св. читано је у библ. 42.533 ван библиотеке 26.582 св., буцет 28.500 динара. — Уасала, универзитетска библиотека броји 300.000 св. и 12.500 рукописа. Читано је 1899 г. 48.575 св. ван читаонице 12.239 св. Буџет 19.330 динара. Данска има библиотеке које су махом приватне установе. 1894 год. било је у маленој Данској преко 1000 народних библиотека, и то 318 општинских, 165 добијале су помоћ од општина, а остале су биле приватне. У библиотекама је већином била заступљена лепа литература. Држава је 1899/900 давала помоћи 14.000 динара, а општине 16.000 дин. У Данској сви градови имају библиотеке. Библиотека за народ у Копенхагену има 7, и 1898 год. било је у њима 35.000 св. и 4300 читалаца, раденици нарочито посећују ове библиотеке. Ових 7 библ. имале су 27.000 дин. помоћи, и то 18.000 дин. даје општина, а остало је добровољан прилог. За оснивање народних библиотека највећу заслугу има Стенберг који речју и делом пропагандише за ту ствар. Сем горње помоћи у новцу држава потпомаже библиотеке ширењем добрих сциса, које издаје „друштво за унапређење народног образовања", потпомажући га наградом од 13.000 динара. У Копенхагену је универзитетска библиотека спојена са Еласеновом, и 1899 год. имала је 360.000 св. 200.000 дизертација и 6500 рукописа. Читано је у библиотеци 1899—1900 г. 17.608 св. ван библиотеке 23.550 св. Буџет је био 19.500 динара. — Краљевска библиотска има 550.000 св. и 20.000 рукописа. Читано је 1899 год. 27.164 св., ван библиотеке 12.473 св. свега 39.637 св. Читалаца је било 9480, а буџет је био 36.000 динара. На крајњем северу на острову Изланду л ) у Рејкијавику постоји библиотека од 38.000 св. и 3500 рукописа изландских. Буџет библиотечки био је за 1899 год. 6150 динара. Жвајцарска је 1872 год. имала 760 народних библиотека, и 823 библ. за омладину. Цирих у томе заузима прво место, где је јавну библиотеку основало Песталоцијево друштво. Библиотека је имала 1899" год. 42.570 св. а 1880 г. на предлог управника више девојачке школе основали су јавну читаоницу са бесплатним приступом, и таква је библиотека отворена 14 Новембра 1881 г. — а 1896 год., било је девет таквих читаоница које су биле посећене од 230.136 лица. По 119 чл. оиштинског иравилника издржавање јавних библиотека и читаоница сиада у задатак оиштине.

х ) Изланд броји 73.500 становника, главна је варош Рејкијавш са 4222 становника где ивлазе 12 новина.