Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

1711

за сиромашне ђаке, 64.817 рубаља као помоћ, 5.332 рубље за лекове, око 11.000 рубаља на канцелариске трошкове. Данас пак обе ђачке трпезе издржава искл.учло позната филантропка Ј. Ј. Базанова. Удружење је 1898. год. стекло своју сопствену кућу, у којој се налази ђачка трпеза и канделарија, у којем је циљу, између осталих, С. Т. Морозов приложио 20.000 рубаља. Удружење ј амчи сиромашним ђацима позајмице на краће рокове, а оне се после исплаћују из благодејања; такве су позајмице за 25 година изнеле 91.156 рубаља. Од 1891. год. удружеве потпомаже сиромашне ђаке и оделом, рубљем, књигама и набавком рада, за последњи циљ је и нарочити биро организовало. Приходи удружења састоје се из чланских улога, сталне помоћи и завештања. У седамдесетим годинама број чланова беше око 500, који уплаћиваше око 5.000 рубаља чланских улога; доцније су мнош чланови отпали, јер не даваху своје улоге, тако да је од 1882 до 1896. само око 200—300 записаних чланова било, који плаћаху око 2.000 рубаља. Овај незнатни број чланова изненађује утолико више, што је н. пр. удружење за заштиту животиња 1896. год. бројало 1300 чланова. Еривица је свакако до дружинске управе, јер није радила довољно енергично. Од 1897. почело се ревносннје радити, па је порастао и број чланова и прилози: 1897. год. 401 члан, 4.100 рубаља прилога; 1898. год. 550 чланова, 4.605 рубаља прилога. Сталну помоћ добива удружење од Думе 1.500 рубаља и од градскога кредитног друштва 2.000 рубаља. Али су најзнатнији приходи друштвени од завештања, који су већ 1889. год. износили 50,8%! 1898. г. чак 67,3% од целокупнога прихода. Укупна сума завештања за 25 година износи 389.636 рубаља. Од тога је госпођа Базонова, чији поклони из године у годину расту, даровала 146.017 рубаља, што за 25 година износи од прилике 1 /, целокупног прихода друштвеног. На жалост, многи млади људи заборављају да их је удружење за све време њихова школовања потпомагало и да су они обавезни, у име благодарности, кад су службу добили, да се сећају оних, који су у истом положају као што су и сами некад били. * Штедња на школе и криминалистика. — И ако данасЈнико не спори важност школа, опет се школе још не цене довољно. Зато вреди прочитати ове податке који врло јако казују каква је штета где се иа школама штеди. У Немачкој на једном суду потврђено је да има до сад 709 потомака неког човека, који је умр'о у почетку прошлог века, а био је пијаница, који се највише ракијом опијао. Од ових 709 потомака било је 106 ванбрачне деце, 162 просјака, 64 питомца разних склоништа, 181 неваљалих женскиња, 76 осуђеника и 7 разбојника. За 75 година сама ова породица стала је државу — преко 6 милиона марака. Да је праотац ове породице био образован, уштедела би држава 6 милиона. Свака иара на школама уштеђена ила&а се златницима аосле у тамницама, робији и др. Статистика казује да се највише троши на аасане и осуђенике тамо, где се најмање трошм на школе. Нпр. у Итадији долази на 1 милион становника 97 убистава, а на 1000 становника 89 ђака; у Шпанији 77 убистава, а 105 ђака, докле у Швајцарској долази 16 убистава али на 1000 становника 167 ђака. * Понемчаваље Пољака школом. — У Пруској издата је наредба да се деца пољска могу ослободити даљег школовања у 14 години, ако су дотле просветни гддсник, II књ. 12. св. 1901. 113