Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

357

рекао, учећи по ботаниди г. Јуришића, да овде долазе и такве биљке као што су: 8урћоп1а екзИса и Ја^гора Машсћо!? После оваког штурог прегледа дикотиледона, долази још мршавији преглед монокотиледона. Од осам наведених племена свега су три јаче обрађена и то: ЈлПасеае, ОгсћМеае и Сггаттеае, остала се, тако рећи, само помињу. Није потребно да наиомињем: како је и овде ботаника за II разред послужила при изради. Племо ГлИасеае, које би боље било звати љиљаниде, јер би се ту циљало на цвет, него ли „лукови", пошто све биљке овог племена немају подземна стабла луковаче, доста је добро приказано. Требало је овде навести и егзотичне биљке: Вгасаепа, Јисса и А1ое. пошто и оне у ово племе долазе. Разуме се да се ни овде не вели, да су семенови пупољчићи скоро увек преврнути а неки пут и прави и да је семе са албуменом. АтагуМеае су добиле свега 4 реда, док су Јпс1еае биле боље среће: заузимају 7 редова! ОгсМДеае су добиле више простора и опис је цвета добар. 0 палмама је мало речено, више је о њима било говора у ботаници за II разред (тамо су баш могле изостати). Код Сггатшеае је требало казати, да у цвету пиринчеву и бамбусову има 6 прашника, у два реда стављених; за. тим, да су стабла у кукуруза и шећерне трске по изузетку пуна. Племена: Сурегасеае и Јипсасеае су врло кратка. АоМеае, које и у нас имају преставника, и не помињу се. •Све је завршено шематским прегледом. II раздељак, гимносперме, извађен је колико се то више могло из Бонје-ова дела а из његова два последња одељка, те је нешто слободно а нешто од речи до речи преведено. Из ботанике за II разред извађена је класиФИкација четинара и цикадеа. Иначе, могу рећи да је материјал ваљан и лепо сређен (благодарећи Бонје-у). Замерам, што овде није ушло и треће племе гимносперама: 6пе1асеае, нарочито с тога, што се њима гимносперме везују за ангиосперме својим секундарннм дрветом, у којему поред затворених има и отворених судова, као и затвореним плодником и свођењем архегоније на нраву оосФеру С№е1т1;зсћ1а). За гимноспермама долазе криптогаме, ко.је су од речи до речи преведене из дела Бонје-ова. 'Бонје је дао на завршетку својега дела опис појединих кола криптогама, где је нарочито истакао њихово плођење на леп и разумљив начин, не упуштајући се у дубљу класиФикацију. После свега овога долази шематска класиФикација целокупног биљног света онако како се и Бонје-ово дело завршује. Последњи одељак у ботаници г. Јуришића чини „размештај биљака", који је просто прештамнан из ботанике за II разред. Све је завршено регистром, у којему су изложена научна имена поменутих биљака. Узимањем матернјала из ботанике за II разред као да је и сам г. Јуришић помишљао да ова његова ботаника не може одговорити настави у II разреду, где се и не учи сама ботаника, јер је тамо ње.на на■ става везана са зоологијом. Тамо, у нижим разредима, где се по садашњем