Prosvetni glasnik

256

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нагони да преводи сасвим наопако. Друкчије не може ни бити, кад се г. преводилац није хтео потрудити да према значењу речл у примерима унесе вихова значења и у вокабулар, па да се та значења подударају. 'Али осим тога има и других погрешака. Тако г. Калику у вокабулару под бројем 19. АедурГив, (1), {. значи „Егиићанин". Ученик тако не зна ни како се каже „Египат", а погрешно учи да је Аедур1из, (1) 1. „Египћанин". Ту су две погрешке: 1) „Египћанин" се не каже АедурШз, већ АедурИиз, 1, ш: 2) ђак учи да су имена народа женског рода, и ако су мушког рода, јер г. Калик вели „Аедур1и$, (г), /'. ЕгиаЛанин". Ученик то верује и учи се погрешци. Тако у вокабулару иод 190. бројем има сит тадпо пе1ггтеМо са значењем „великим губитком", а та се конструкцнја подудара и у српском и у латинском језику; за тим на 70. страни гпиппо натааам место аоилавим; аиШтпо јесени (место: у јесен) (74. страна): оЂпохтз аодложен (75. страна); дгдпипШг иостоје (место: иостају, јер оно што се рађа то и постаје) (92. страна; с! и нримере под 60. бројем); • ехзгзГо иостојим (страна 105.) место иостајем, јер је друго иостајати (иостајем) рпШећеп, а то управо и значи ехзгзГеге, а друго онет ностајати (иостојим) е1п \уеш§ 8{.ећеп 1)1е1ћеп сопб18(;о раи1и1иш; тгизГиз неоаравдан (106. страна); петтг дат. од „немо " (107. страна); репАео висим обесим (109. страна), а међу тим глагол реп<1ео има само интранзитивно значење висити (немачко: ћап§еп), а не и транзитивно значење обесити (немачко: аи!ћап§еп, латинско: зивреиЛеге). Да је репЛео интранзитиван глагол. могао је г. Калик видетн и из примера под 107. бројем: „ ипа (зс. рега), ргоргггз г)Шгз гејеНа, роз^ 1егдшп репс/еј"; апГе ресШз не значи „пред прса", већ „пред прсима", као што се види и из иримера „ аИега (зс. рега), аИен18 дга^гз, апЛе ресШз (32. страна, број 107.); реппа (110. страна) и у плуралу има значење иера, а не крила, а то се најбоље види из примера нод 107. бројем на 32. страни; АЂпоЂа (113. страна) преводи са „Црна шума", н ако је то пошеп ргоргшш (управо: Абнова, данас: Шварцвалд); зЦуа Негсупга „Хирцинска шума" (114. страна); росиШт иекар (124. страна) место чаша, иехар (Лег Весћег); апгтат ејј1о преводи између осталог и са „испуним душу" (страна 128.); Богез нема у генитиву р1иг. Воггит, већ 1)опип (137. страна); зоИиџ не значи ираг, већ „престо" (страна 137.); Ергго1а (148. страна) преводи са ,Еиирота", као да је то особна именица, а међутим то је име народности и значи „Еинрац"; РуМиз (155. страна) погрешно преводи са „Пилије", јер то није особно име, већ адјектив и значи „из Пиле, пилски" (т.ј. Нестор); адјектив Аедеиз (а, чт) му је супстантив Егеј место „егејски" и т. д.. Како је граматика регулатор за читанку, то ће се према Малининој граматици примери са пасирним презенсом преводити нашим пасивним перфектом, на пр. гесГе а Ге топеог (страна 30., број 101; сГ. и вокабулар под бројем 101.) превело би се по Малининој граматици са „с правом сам од тебе опоменут". Кад је госн. Калик у 101. броју вокабулара топеог иревео према граматици Малининој са „опоменут сам", зашто онда у 113. броју вокабулара древоди тиЛатиг са „мењамо се"? Пасивни перФекат на пр. Могз оттЂиз рагаГа ез( (44. страна, 153. број) мора се по Малининој граматици превести са „Смрт је свима била спремљена", и ако је „била је спремљена" у нас р1изциатрег&сЉш. Према том би се погрешно преводили н сви остали нримери са пасивним перфектом. Пасивни р1издиатрег!ес1ит на пр Гугаппиз арре(1а1из ега1 (5. реченица, број 153, 2.) превео би уденик са „био је се назвао тиранин", а то се латински каже зе Гугаппит арреИаиегаГ, јер наше „био је се назвао" има као и латинско зе... арреПаг>егаЛ реФлексивно, а не