Prosvetni glasnik

270

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

прво прехходно вежбање узети нрезенат од глагола бар I. конјугације. На тај начин не би се товарили на ученичко памћење у 1. вежбању облици ато,. ататиз, (МесШЈв, 1т§ап1, а тиме би била уклоњена механичка шаб.10на. Јер ио оном златном дидактичном правилу: „^аШга 11011 а§К, рег заНит", треба све, што се има да учи, распоредити тако, како се не би ништа давало да се учи, што превазилази моћ схватања. С тога се и граматичко градиво мора расиоредити тако, како би раније знање било припрема доцнијему. Противу тога правила учињена је и друга погрешка, што од 1—3 вежбања долазе атрибутни и предикативни иридеви у облику женскога рода, од 4—9 у облику мушкога и женскога рода, а од 9 вежбања у облицима свију родова као и у Лекићевим и Живковићевим примерима. „ЖЗепп ђег 6фп1ег, вели ђофгепег, д!егсђ ап[апд§ ји јеђг, ја {а{1 аи§јф11е|зНф аи| ћ:е 5 ет ""Ф гтеп ^ е § ^гађјса!е§ ђге{« ^ег! тоГгђ, јо тоггђ ег ћигф ћеп (1аг!еп ©пћгис! ђе§ 31п[апде8 пегЈеЛе! деги јргефеп ииђ јфгетБеи 1псо1а ез! "ђопа, сатриз ез! та^па. ЗХиф еп1|а111 беј ејпет јо!феи. Жег^ађгеи јогоођ! ђте ИпзиЈоштНф^еи, ћеп 6фи1ег 5зге З^ћјесНоа ииг 1п ђег ^еттотјогт 1егпеи зи 1а[јеи — ћГе ђаии ЈраЈег егјфетоеиће ЖаЗШтоТопп 1отт1 тђт гахе ето пеие§ 2Вог1 »ог иић таф{ 1ђп 1е1ф1 тгге — а(§ аиф бег еђеи|а11§ шф1 бејоићегб* дШсШфе 2{и§гоед ђет ЗСпјапдег јо[ог1 итћго&из, а, ит вогзијиђгеи. Моје је митљење, да је најбоље место атрибутној и предикативној употребн придева иза друге деклинације. Сав остали граматички материјал распоређен је добро. Али се у вежбањима за глаголске облике могло учење олакшати и упростити, да се довело у свезу све, што је међу собом сродно. Ту измену учиниће зацело преводилац. у другом поправл.еном издању, које ће без сумње ова иначе изврсна књига скоро дочекати. Прво треба изнети примере за облике изведене од презенскеоснове за све четири конјугације, и то овим редом: најпре презенат свију конјугација, прелазећи једну за другом, за тим имиерфекат свију конјугација уједно, даље Футур I., у кога су две категорије (I. и II; III. и IV. конј.), и најцосле императив и глаголско - именске облике. Код облпка изведених од перфектне основе ученик не треба више да разликује конјугације, јер се грађење тих облика врши у свију конјугација по истим законима. За олакшицу могу се најпре узети облици од перфектне основе на V (и), те спојити I., II. и IV. конјугацију, а перфекат без основина наставка и саграђени наставком в показати на глаголима III. конјугације. На послетку узети сложене облике с партиципом перфекта. На тај се начин брже и боље савла^ђују глаголски. облици, ученик добива јасан цреглед и потпуну поузданост у свлапању свију облика. То је најкраћи и најбољи пут, којим се што брже долази до циља до читања класика. Као што сам признао градиву, тако морам признати и граматичком распореду, да је он врло добар, и да у оваквој обради и изради може врло успешно послужити у рукама окретнога и сиремнога наставника. Али баш с тога, што ту не стојимо најбоље, учинио сам горњи предлог о изменама у граматичком распореду. Особито признање заслужују нримери за интерогативни нрономен цшз? дцјс!? и дш (дшз), циае, ({иос1? у чл. 122., 123. н 202., које бисмо узалуд тражили у досадашњим уџбеницима за вежбање. 0 њима ваља коју казати, јер су у тај одељак граматике унели г. Туроман и г. Лукић цраву забуну, коју би могли даље ширити једномисленици њихови. Г. Туроман говорећи у својој граматици у § 80 о еупстантивној заменици фпз? цшс1? велп: „Плурал је једнак са алуралом релативне заменице" . То гледиште заступа и наследник његове катедре г. Лукић.