Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НАСТАВА

285

свет започео нову еру у историји човечанства. Читавих 100 година иосле његове смрти тек се је свет могао навићи на то да се земља окреће, и да љегове идеје и ван граница његове отаџбине нађу приврженика. Он је новим идејама први уздрмао свет и довео га до сумње у вредност класичких аутора и непогрешност ватиканску; и можемо рећи први је и припремио земљиптте за цео онај колосални развитак што га је Европа после њега постигла, Механика, као и остале Физичке науке, јако је била заостала. Статика се је одржавала по Архимеду, али динамика беше сасвим уназађена. 1(01.—15*>9- Чувени математичар талијански Никола Тартаља у своме делу Тартаља * . . . к ^ . (Тапа^па). Шоуа бс1еп2а (1537) изнео Је први оораду неких динамичких задатака. Он је испитивао путању бачених тела, и нашао је да је иста искривљена. По Аристотелу се узимало да бачено тело иде прво по правој линији услед дате му снажне брзине, за тим прелази у кружно кретање, и кад се кретање, снажно први пут дато, изгуби сасвим оно силази опет по правој линији на ниже. Тартаља није устао са свим противу овога мњења, узимајући да је путања баченога тела у почетку као и при свршетку готово права линија. Случајно је нашао да је пух баченог тела најдужи кад се тело баци под углом од 45°, али појмови о брзинама и облику линије бачених тела још не беху рашчишћени. Тартаља је пореклом од сиромашних родитеља. У младости није добио никакво васпитање и тек је у 14. години научио читати. У 30. години нашао је метод за решавање једначина трећег степена, о чему имамо доказа код Фере-а. Тај свој метод он је несвесно нагласио такође чувеноме математичару овога доба Карданусу, који га је усавршио и изнео под својим именом. Због овога је Тартаља ступио у отворену полемику са Карданусом и звао га на диспут у Милано, одакле је Тартаља од ученика Карданусових нагнан био да се сели. Откриће Тартаљино и данас носи име Карданусово. Сада долазимо на једнога чов^ка, који се може назвати у потпуном смислу енциклопедистом свога времена. Име је тога човека Јероним 1501.-1576. Карданус. Он беше чувен: као математичар, Физичар, приКардапус. ^ . родњак, философ и лекар. Одан беше мађиЈИ као и алхемиЈИ. Час плаховит на диспутима у нападима нзвесних теза, час повучен, миран и равнодушан према, свему што се збива. Смео мислилац и философ а у исто време човек, који се враџбина и мађија боји. Верује у судбину, предсказање и не верује ни у шта. Склон да тумачи снове и да им верује и да истину истражује најсуптилнијим методима математичким. Проводио је живот час врло раскалашно, час се одевао у рите. За њега кажу да је хтео све да зна и све да ужива. Осетљив према ситницама, а у приликама равнодушан и гледа без икаквог узбуђења кад му сина