Prosvetni glasnik

284

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

Коперников систем је имао још многе значајне. промене да иретрпи. У н>ему је било недостатака и астрономских н физичкпх . Поправке су се астроиомске брзо извршиде. Коперник је увидео да осовина земљина при обртању земљином око сунца остаје сама себи паралелна и само се тим и може протумачитп промена у годишњим временима. Још не беху онда познати закони механике. Копернив увиђаше, да земљина осовина мора са осованом еклиптике заклапати један и исти угао при окретању земље око сунда, и да је површина коју осовина земљина описује један конус; с тога је он узео да земља поред обртања око осовине и око сунда мора имати још једно треће кретање услед ког осовина земљина остаје сама себи увек паралелна. Последници су његови лако исправили овај недостатак у његовом систему н уклонили ово треће кретање. Коперник је учинио и ту грешку што је узео да су путање планета око сунца концентрични кругови. Посматрања путања планетских Тихо де Врахе-ом показаше да путање нису кругови и тек доцније Кеплер из посматрања и података Тихо де Брахе-а изводи да су планетске нутање елипсе, које се круговима нриближују. Конерник није био у стању да протумачи крегање небеских тела. Никакву силу није узео у номоћ, већ но Аристотелу и узе да је кружно кретање небеских тела око сунца природно кретање. Праволинејно се кретање тела јавља. код теда снажно бачених и та се тела теже са једнородним да споје; тешка тела теже да се споје са земљом а паре са ваздухом. Коперник је био близу идеје о тежи, алл је она чекала још дуго док се је открила. Коперник велн за тежину, да је то природна тежња коју је божје провиђење дало свим телима васионским, да се у једној целини и јединству одржавају. Ова тежња са спајањем у једну целину налази се на сунцу, месецу и осталим небескии телима, и узрок је те је облик тих тела кугласт. Коперник само да је узео да ова тежња постоји и између небеских тела, а не само између делова каквог небеског тела, открио би гравитацију. Како је Коперник овде само описао кретања а није их и протумачио, Птоломејеви приндипи о тумачењу кретања су и даље владали. Савременнци не разумеваху зашто оса земљина нродире небески свод у истој тачци кад се земља окреће. Ово је Коперник рационално протумачио грдним одстојањем звезда и небеског свода, те је ненриметно померање продира земљине осовине кроз небески свод. Привидно окретање небеског свода а ненримећавање обртања земљиног објаснио је кретањем лађе поред обале. Путник у лађи не осећа да се креће, шта више чини му се да се иредмети на обали крећу. Коперникове су заслуге од неоцење вредности. И ма да у нрвим деценијама слабо продираху његове мисли, једно што свету беху неразумљиве, а друго што се свет лако не навикава на новине, ипак се њему мора одати достојно поштовање што је нрви ставио на здраве гемеље аетрономију, и што је обарањем старих погрешних гледишта на