Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

287

гих бића, по њему. Планетско кретање тумачи неједнаком топлотом неба. Звезде су тоидије од места на којима нема звезда и отуд струја што крећу васионска теда. У делу Бе со1огит оепегаИопе тумачи боје топдотом и хладноћом. Топлота је узрок бедој, хдадноћа дрној боји. Остале боје постају, као и код Аристотеда, мешањем овнх двеју основних боја. Флајшер. Оддиковао се чистим физичким расправама. У деду 1)е хпсНћиз (1ос1ппа АпбЈоЈеИз е! \'х<;еШошз излаже, да се зраци од којих постаје 1571- Дуга два пута ломе и једанпут одбијају при пролазу кроз ф л«јшер. капљп цу_ 0 амо ј е удимао да се реФлексија не врши у истој капљици већ у оној што је до ње. Пречник дугиног лука износи 42°. Сноредне дуге не објашњава. Јоспф Клихтхов (1543.) објашњава ову последњу појаву као слику главне дуге. Францискус Мадроликус у делу Тћеогета1а с1е1итта е1 итћга итд. 1575., објашњава појаву дуге Овај је био лореклом Грк из Цариграда , +94 ._ 157Ј . и побегао је од Турака у Месину, где се и настанио. Био је Мадроликус. Ч у Вени оптича р свог времена. За рана се посветио свештеничком чину, и поглавито је у својој отацбини изучавао математику. Највећи део његових радова је из математике. Дело о коничним влацима прославило га је и сматран је за највећег геометра 16. века. Није био срећан у објашњавању дуге. Узео је да се зрак у капљици одбија седам пута, а да се никако не ломи. Споредне дуге тумачио је као реФлекс главне дуге. Он се занимао испитивањем појаве преламања зракова кроз сочиво. Нашао је да лик од светле тачке постаје на непреломљеном зраку и то иза сочива. Жиже сочива није могао одредити, јер закон о индексу преламања није био познат. Знао је да лик постаје код сабирних сочива иза њих, код расипних не постаје лик, већ шта више она растурају зраке од светлих предмета. Нашао је да је дејство код обадва сочива јаче у колико су кривине веће. Знао је да је кристално сочиво у оку најважнији део и да скупља расуте зраке од иредмета, те тако постају ликови. Кад се поквари кривина овог сочива наступа болест кратковидост или даљновидост, што се конкавним или конвексним наочарима може да поправи. 0 мрежњачи и сликама на њој Мадроликус није имао појма. Од првих раденика на пољу механике .је Гуидо Убалди Марчезе дел Монте са својим делом, Месћашсогит Нћп VI. У овоме се делу ■577- Убалди доста опажа зависносг од Архимеда, јер Убалди беше ученик Командина иреводиоца Архимедових дела. Овде излаже Убалди Архимедове ногледе на тела потопљена у воду; објашњује дејство пет механичких потенца Пипусових: полуге, котура, точка, клина и завртња, сводећи последње четири справе на полугу. Радови су Убалдијеви били од јаког уплива на његове савременике. Сам их Галилео спомиње и вели