Prosvetni glasnik

310

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Али се брзо после смрти дара СтеФана Душана (20. декембра 1355.) показа, да ће и Србија бити оне исте судбине, које беху и све остале словенске државе на Балканском нолуострву. — И Србија, састављена у оно време из различитих народних елемената, који беху различитих конФесија, различитих нарави и обичаја, и с различитим политичким тежљама, а још више, к томе, изложена многостручним утецајима с поља; без јаке државне централизације; без јакога гравитационога извора, из којега би се излевала народна и државна снага, и без довољних материјалних средстава, да из патријархалиога живота нређе у политички, да нове установе, које нарочито СтеФан Душан уведе, асимилира и у живот их народни усади без свега тога, и Србија иређе у Фазу распадања. Одмах се после смрти СтеФана Душана појавише у границама Србије неколико држава, које за живота његова беху само државне провинције. Таква је била жалосна судбина свих словенских драгава у Средњим вековима и она је довољно и позната и поучна. У концерту нових ових српских држава налазимо и државу Драгаша и Константина Дејановића. Држава се Дејановића простираше између граница трију балканских држава, и лежаше на раскрсници главних друмова, који у Средњим вековима преко Балканског нолуострва врвеху, а влада Дејановића пада баш у време оних значајних политичких преображаја на Балканском полуострву, кад почеше Турци и у северне пределе полуострва продирати, и кад на место словенскога, на место српскога и бугарскога господства и владавине, Турци своје основаше. Али ми немамо ни о овим важним политичким појавама у XIV веку, ни из далека, потребна дата, те да бисмо могли насликати процес постанка и престанка државе Дејановића. У оно време сви погледа, и у држави и ван ове, беху обрнути на нову ону појаву на политичком хоризонту Балканских хришћана; на опасност, којазапрети ширењем ислама на Балканском полуострву и његова господарства. Домаћи извори ћуте и о најважнијим догађајима онога времена, а страни уносе забуну и у питање, ко.је имамо намеру да третирамо у реовима који следују. Осем неколико непосредних помена о Дејановићима и њиховој држави и владавини, ми немамо, готово, никаквих више података, те нам не остаје ништа друго, него да из познатих непознате чиниоце истражујемо и да из узгредних помена Факта констатујемо. Узрок што радњу ову тек сада пуштамо у јавност јесте једини тај, што смо жедели, да објавимо најпре своје белешке из предела, око Вардара и Струме, које би још јаче расветлиле поједине догађаје, које радња ова третира. Ну како нам је одузета могућност, да своју жељу испунимо; да своје белешке из помеиутих предела проверимо, и, од чести и допунимо. радњу ову пуштамо — овакву каква је. Писац.