Prosvetni glasnik

311

За критичко проучавање овога питања не стојимо боље ни са савреиеном историјском литературом, с тога ћемо се у послу овом послужити изворима оба реда, обухвативши, уз то, и већ третираае погдеде на ово питање: Л. Шајкова,') Константина НиколајевиИа. 1 ) /<. Ј. Јиречка, 3 ) Ст. Новакови&а 4 ) и Ил. Рувариа.') Према изложеноме, задатак ће се ових редова састојати у томе, да се ипак, на основу критичких дата, до којих се до данас дошло, и колико су они нама познати, тачно испита и у кратко третира порекло Дејановића; да се одреде граниде драсаве њихове и да се верно представи влада њихова.

I Порекло ДејановиЂа Дејаи Жарковић, зет цара Стеоаиа Душака, мо сестри му Теодори, и отад Драгаша (Јована Драгаша) и Констаитина. Кад је Дејан ностао севастократором. Дејанова браћа : деспот Оливер, господар Овчега ноља, нотоњега саставнога дела државе Драгаша и Константина и лојвода Богдан, госнодар јужноисточне Маћедоније. Дејаиова баштина Жеглигово. Дејан није нреживео цара СтеФана Дужана. Дејанова супруга Теодора, нотоња монахиња Евдокија, ио смрти цара СтеФана Уроша, царица Евдокија. Евдокијин летњиковац близу данашњега Куманова. Њено место борављења у Струмици и Ћустендилу. Дејан је оставио иза себе само два сина: Драгаша и Константина и једну кћер. Теодору. Надимак Драгаш. Теодора, кћер Дејанова, удаје се у другом браку за Ђорђа Валшића, господара Зете. Из страних извора 6 ) не, али се из домаћих извора јасно види, да су Драгаш и Еонстантин били синови Дејанови. На пољу политичкога рада у Србији у првој половини XIV в. сретамо, доиста, три човека, три велика трудбеника, који су носили једно и исто име — Дејан 1 ): воевшда

') Историја срискога народа. (Превод Ђ. ДаничиКа) Београд. 1876. 2 ) Српски Комнени (Гласиик Српског Ученог Друштва XII). 3 ) ОезсМсћ^е (1ег Бн1§агеп. Рга^. 1876. 4 ) Срби и Турци XIV и XV века. Београд. 1893. 5 ) 0 Кнезу Лазару, (Прештамнано из »Стражилова" 1 Нови Сад. 1887.). Од осталих иисаца. који су се овога иитања узгред дотицали, нећемо узимати ни старије (као 1 Ј ајића и Епде1-а) нити млађе (као НеНгЂегд-а, Сге1гег-а и др.), због тога што су старији некритични и већ обухваћени у поменутој Јиречковој »&езсћјћ4е с!ег Ви1^агеп*, која је, као историја Балканских народа, нарочито за Немце, још увек савремено критичко дело. [Овим се делом служио: НеПвЂегд у својој »Ое8сШсћ1;е (1ег Вугап1тег ип(1 (1ег Обтапеп' 8 , као и многи други, све до најновијега дела К. КгитЂасћег-а,: 5 0е8сћ1сћ1;е (1ег ВугапМшзсћег СЈиегаШг* (Ађг188 (1ег Бу2ап11И18с]1еп Ка18егОевсћ1сћ1е топ Ое1гег.)]. 6 ) На којима Ил. Руварац (»0 Кнезу Лазару«) оснива своје истраживање о Дејановићима. ') НиколајевиА К. (Гласник Срп. Уч. Друштва XII), у чланку »Српски Комнени«, држи, да су све три ове лнчности једно лпце.