Prosvetni glasnik

наука и настава

317

Није нам познато ни које је године дарица Евдокија умјјда. Из повеље оне, 41 ) по којој је она са сином својим Константином утврдида манастиру Хилендару нека већ дарована села, и још нека покдонида, знамо, да је бида у животу и 1381. године. Из повеља, које су нам од царице Евдокије и њених синова оетале, видимо, да је царица Евдоки.ја неко време боравида у Струмици, 42 ) у некадањој престоници протосеваста Хреље, ади ван сваке је сумње, да је царица Евдокија боравила, ^а је живела највише у престоници својих синова, у Ћустендилу. И ово се последње може данас као поуздано узети, а по народном казивању, које се донекае поклапа са познатнм историјским околностима, царица Евдокија се задржавада и у Кумановској околини, али то је могдо бити још за живота Дејанова, док још Ћустендид није ни био престоница Дејановића. 43 ) Што се тиче питања кодико је Дејан синова имао, постоје данас раздичита мишљења. А. Мајков^) држи, да их је било двојица: Драгаш, укалуђерству назван Димитрије и Константин. Е. Ј. Јирочек, на против, држи, 45 ) да је Дејан имао три сина: Јована Драгаша, Константина и Дмитра. А Ст. НоваковиЛ 46 ) и Ил. Туварац'-'') су мишљења, да је Дејан имао два сина. 4) ) Моп. 8ег1). 193. 12 ) 11)1(1. 193. Хрељином кнежеству, које 5еше ооновано још за живота дара Сте®ана Душана, била је ирестонида у Струмиди (Моп. 8егђ. 64; ГригоровичвВ. »ОчеркЂ путешествин 49 и др.). Ј3 ) Пут који је у Средњим вековима водио из Скопља за Ћустендил, и за даље источне иределе, ударао је преко Жеглигова, а поред данашњих села Доброшана, Војпика и Страцина и даље ( МаХкокгса Р. »Ри1;отапја ро ВаИгапзкош ро1ио1оки (< В,ас1 ји§081оуеп8ке акаДетуе ВХХХ1У, 58. и даље). На овом средњевековном и, нема сумње, и још старијем путу, у атару села Доброшана и Бислима још и данашњи дан по•стоје остаци старога римскога и српскога државнога живота (бунари са гвозденим ковчезима, подруми и разни предмети). Између осталих остатака указује се и на замак царице Доке и на ДевОЈачку башту (Девојкину башчу) коју Турци зову Кгз-багче и причају се разноврсна предања: како је овде у Еоетадиново вре.че боравила царица (по другој версији царева кКер), која се звала Дока (по другој версији Мара) и тако даље. . 0 овоме види и »Браство (< V (»По Кумановској и Скоаљанској околини«) и ,,Ђелжу Србију" годину III бр. 31. Имена Евдокија, Јевдокија и ЈКостадин у Кумановској и Штииској кази су доста заступљена. Исто је тако расирострто и име Јевросима — Јевра и Драгаш, а по имену Дејановом и данашњи дан постоји село Дејанцс, а иначе се чује и линно име Дејан. ^ 4 ) Историја Српског Народа, 95 — 76. 45 ) бевсМсЈИе (1ег Ви1§агеп, 333. СевЈу ро ВиИћагеки, 403. У »Рпгб(;еп1ћит Ви^апеп« К. Ј. Јуричек помнње само два Дејанова сина, Драгаша и Константина. И ГригоровичБ В. (.(.ОчеркЂ путешеств1п по евронскои Турцш«, издат вшорое. Москва 1877., 71), држи, да је Дмитар био трећи син Дејанов, односно да је био брат Константину Дејановићу с тога пише о цркви Дмитровој у Штипу: »... о деркви еазиданои братомЂ его (Константина) Дмитромт> у Шипу.... « 46 ) »Срби и Турци у Х1У и XV веку*. 41 ) »0 Кнезу Лазару«, 106 и даље.