Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

331

чисто гледа очима. Своје примере ради поуке они су обично почињали овако: ...Познавао сам ја добро Милића, оца онога Петра Дрпе, пз Бранкове Главице. Он беше, Бог да га прости, веселник овако оклевало као наш Јовица. Један пут — беше баш у очи Св. Илије итд. Колико је овакво излагање примера неаосредније и силовитије, но оно малопрешње, којем се у осталом такође не може одрећи ваљаност: „Неки лен газда имао кућу. Једанаут дође слуга...." итд. Данашњи васпитачи падају у ову погрешку да измишљене примере нретпостављају стварнима из више узрока: а) због погрешног схватања значаја једних и других примера; б) што им је досадно да разбирају за подесне истините догађаје и што су неумешни да их употребе у васпитавању, в) што неће да се одаду на ревносно прибирање примера из Историје и њину обраду; г) што за поучавање самим животом васпитаеиковим, како би хтели Русо и Саенсер, немају ни довољно стрпљења ни умешности и што им тај пут изгледа и сувише згодан; д) што, пак, измишљених примера има довољно у свакој Чптанци и књигама за младеж, те је васпитачу најзгодније и служити се њима. Измишљени примери имају и својих добрих и својих рђавих страна. Ови примери пре свега не утичу онако снажно као што утичу неизмишљени примери, историјски и из обичног живота. Они немају на себи печат оне неодољиве истинитости као што га имају они. Измишљеном примеру недостаје ни одређеност места где је се случај дешавао. ни одређеност времена кад се је збивао, као ни извесност личности (било иа личног познанства или историјска) које су суделовале у догађају. Стога овакви, измишљени, примери, још кад не буду изложени довољно пластички да деци изгледа као да причане догађаје гледају очима, дају расплинуте слике, сувише опште и неодређене, 1 ) које сметају правилности индуктивног продеса при извођењу поуке, подстичући у васпитаниковом духу прерана, нехотична, често скроз погрешна уопштавања. То је рђава страна измишљеним примерима. Али они имају и својих добрих страна, а то су пре свега оне, које су признате као добре стране посредног примера у опште. Тако, на првом месту, могу се њима износити, као што је раније речено, они догађаји и ситуације, које је васпитачу у којо.ј прилици баш потребно. независно од случајних и расејаних утисака обичног живота, чиме постају веома употребљиви у васпитачком послу. Даље се, као што је наноменуто, могу њима износити по потреби најкарактерније одлике моралнога рада са јаче истакнутим узроцима и појачаним последицама. Овим се примерима могу боље изнети на видик зле последице од порока

') Упоредити А. Вагп- а, ЕтећипЈ*. стр. 419.