Prosvetni glasnik

102

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

У почетку год.

У мушким.

У женским.

Свега.

1888.

51550

7367

58917

1898.

84014

14053

98067

На крају год.

1888.

45986

6372

52358

1898.

70453

11492

81945

Дакле, за 10 година, прираш-тај у мушким школама износи 24467 г а у женским 5120. У женским шкодама био је већи прираштај за 2,72 продента. Кад се у овом времену упореди број ђака с бројем шкода, онда се види да је, просечно, на једну шкоду долазило ђака: У години. У мушкој. У женској. У оиште. 1888. 75,6 106,1 78,4 1898. 75,1 74,6 75 Пз овога упоређења впди се да је прираштај шкода био сразмерно већи него прираштај ђака. Кад се пак упореди број ђака са бројем наставника за ових 10 година, онда иадазимо да је просечно, на једнога наставника додазидо ђака у шкодама: Године. Мушким. Женским. У опште. 1888. 44,8 88,2 43,9 1898. 40,9 37,8 40,4 Према овоме, и прираштај наставнпка, сразмерно, већи је од прираштаја ђака. Кад се број ученика упореди са бројем мушких становника, а број ученида са бројем женских становника, наћи ћемо да је од 1000 становника бидо у основним шкодама: Године. Ученика. Ученица. Ђака. 1888. 45,8 8,4 27,5 1898. 57,3 12,3 35,4 4. Издртавањв основних шнола. До краја 1898. год. основне школе издржаване су из државног и онштинског буџета. Од тада наставничке пдате прешде су на окружне буџете, а пздржавање основних шкода и даље је остадо на општинским буџетима. Из државне бдагајне издато је 1896. год. 2,058.708,38 дин.; 1897. год. 2,165.256,03 дин. а 1898. год. 2,268.317,68 ДИн. Овде су урачунати и издаци на селидбене трошкове наставника. Кад се овај издатак подели са бројем школа, наставника и ђака, онда излази да је просечно издато: на 1 1896. г. 1897. г. 1898. г. школу • • 2022,31 2106,28 2077,21 наставника 1095,06 1124,81 1118,50 ђака • • • 25,94 27,17 27,68