Prosvetni glasnik

64

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

спроводна тоилота, као и зрачпа, енергија трансверзадног треперењаегра, и то, у овом особеном случају, онога етра који у самој маси те.га материјадне атоме опкољава. Али како постоји и пуно разлога иротив овога, а у корист онога другога начела о суштини спроводне топлоте, то би се морали овп разлози потрти; ну за овај посао потребне су научне расправе повећих обима, које би поред одбране овога начела уједно и приндип јединства. сила на виши степен уважења поиеле. Али потпуно убеђени у истинитост приндипа јединства спла, можемо смело тврдити, да ће свака строго иаучна борба у корист одбране овога новога начела о суштини спровоу не топлоте победоносно испасти, у којо | ће борби разлози против овога начела као слаби назад стукнути; а дај ће се тим уједно и решење питања о суштини целокупне тонлоте крају прнвести.

ГРЕШКЕ НАШИХ ВУКВАРА

I Један претходни поглед Кад би се за часак ма и летимично за неколико векова вратили назад у старе школе, пред нас би искочила не сасвим тамна слика о развијању вештине читања и писања. А кад би се упустили у дубље разматрање тога развпјања и сравнили га са садашњошћу, видели би: почетке, матаморФозу и разне #азе у које су с времена на време западале обе ове вештине, као и то, да је паралелно развијању њиховом једновремено ишао и метод у обучавању дедо у њима. Научити дете писати п читати за дуго времена била је веома тешка ствар. Право страшило. — Тежина посла у томе огледа се нешто у незграпности, неподесности и уској сажетости (хијероглиФа) знакова за бележење; затим у несавршенству оруђа (пергамента и папируса) и алата за писање и распростирање умних производа у масу; а кад су пронађена слова и у накарадном читању (буки аз ба, буки аз ба = баба); и сврх свега тога и у спреми посленика, који су непосредним путем давали правац и вршили обуке у тим вежбањнма. 11рви иосленици (учитељи) на ширењу писмености и распростирању васпитаности, образовања и културе у школи нису били стручно спремани за свој посао, те нису имали довољно разрађених појмова о души детињој — о оној узајамности између утисака, представа и појмова; нити су знали за услове и захтеве садање рационадне наставе; нити су им пак били иознати садањи разрађени принципи психолошки и педагошки. — Учитељ старе школе од чуда би се скаменио кад би својим учени-