Prosvetni glasnik

36*

радња главног просветног савета

531

У I. и II. разреду прелази се по том плану очигледно познавање места аи околине с оријентисањем на хоризонту, цртањем школе, дворишта и најближе околине, на школској табли. То треба да буде припрема за разуиевање карата, које ће нам доцније служити као главно средство земљописне наставе. То је наука о завпчају (Не1та1бкип<1е), која се ту предузима као део очигледне наставе, помоћу које се у тим разредима деда веџбају у иосматрању, мишљењу и говору, ширећи на тај начин и круг њихног сазнања. То сазнањо ће деца стнцати већином изван школске учионице у шетњи с учитељем, који .ће очигледио развојном наставом изазивати појмове о брду, равници, извору, потоку и т. д. То, гато се тако добије и појми, бележиће се на табли, то ке се тако доћи до лрве карте. Да би деца добила појам о даау и ноћи, о годпшњим временима и т. д. мораће се већ па том ступњу наставе објаснити да је наша земља округла и ла се окреће око своје осовине. Дакле се већ л на том ступњу мора пред децу изнети глобус. То ће најбоље битн, кад учитељ од земље начини куглу која се окреће око своје осовине. То је нај.згодније за то, што с правог глоб)са деца иогу теже одвојпти прави иојам о округливи наше земље. У III. и IV. разред улази земљопис као засебан предмет. У III. разреду се вајнре понови и утврди оно што ее већ учило у I. и II. разреду, на се после прелази на тачније познавање завичаја. Сви важнији геограФи нстичу у земљописној настави фпзикални елеменат иа прво место. То је прихватио и наш наставни нлан; и он полази ј даљем току наставе од сног речног слнва, који се налази у оној нокрајини у којој је школа. Ту нам цела речна област представља једну географску јединицу, која се мора потпуно изучнти. Сем хидрографије, орограФије, толографије, ту се поелази етнограФија, историја, статистика и јестаственица; лролази се све, што у опште спада у географију. Ова нрва географска јединка прелази се опширно, и сваки ће добар учитељ за њу саставити карту, ксда не мора бити уметничка, али треба да буде прегледна и разумљива. После тога долазе друге речне области, удаљеније од места и околине у којој је школа. И ове се ирелазе исто тако, као и прва, али никако у оноликој опширности, у којој се нрелази прва геограФска јединица. Ту се Јзима само оно, што се у том крају најјаче истиче. Тако се иређе сва отаџбина. После тога се Србија по реци Морави дели на источну, западну и јужну, а при том се уоче главне нокрајине, како нх народ зове: Мачва, Шумадија, Стари Блах и др. Деца се упознају украгко с управом краљевине, њеним грбом и заставом. Док су се стицали нови појмови, метод је био синтетичан; кад се дошло до целине, може се све наставно градиво утврђивати аналитичким методом. У IV. разреду се предузима опширније физички и политички земљопис краљевине Србије. Према оном, што деца већ знају о својој отаџбини, могао би се употребити аналитички метод, али је сам наставни план учитеље упугио, ,да и даље раде синтетичким методом. Насгавнп план истиче, да се најпре предузме тоталан опис Србије по речпим областима и планинским ланцима, па тек онда да се пређе ограничавању округа (политичком земљопису). Изучавајући у III. разреду речне сливове, сваки за се, деца су тек донекле познала хидро, оро и топографију •Србије. Те стечене представе треба сад поново оживети, али не као делове, већ као једну целину. Онда је сваки речни слив представљао једну методску јединицу, а сада ће сва хидрографија Србпје представљати једну засебну методску јединицу. Пред умним очима дечијим треба изазвати целу хидро-