Prosvetni glasnik

рддња главпог просветног саввта

533

тлоб, дртежи учитељеви на школској табли, цртежи ђака у својим дртанкама, јасне и ирегледне слике разних предела у Србији и српским земљама, слике исгориске и етнографске, разнолико штиво у читанци и дечији подсетник из земљописа. Очигледна расматрања стичу деца или сама или у друштву учитеља или других старијих лида у шетњама, путовањима и екскурзијама. Живо излагање учитељево је најважније наставно сродство. Оно је особина самог учитеља, љегове сиреме, темперамента и погодног метода којим се служио буде. Од тога ће уп|аво највише зависити успех земљописпе наставе. Одењивање правнлних размера у нрироди, врло је важно средство у земљописној настави, јер се само тако могу појмити и размере на мапама. Географске карте треба за школу да припреми сама држава; оне морају бити прегледне, а никако нретрпане и за то трсба да их буде више према потреби саме наставе ( физикалиа, политичка, етногра.фска, статистичка и т. д.). 0 глобу немам шта да говорим, сем то, да буде мало већи. Цртање учитељево на табли важно је наставно средство, за то учитељ треба да буде и у томе вешт. Ту се не разуме никакво уметничко цртање, већ цртање простим цртама, пазећи при том на правац и размеру оног, што хоћемо да представимо. 0 цртању ђака на овом ступњу, подељена су мишљења иедагога; докле га једни сасвим од■бацују, дотле га други ревносно препоручују. Ми држимо, да цртање простим контурама у земљописној настави није па одмет, с тога би то препоручнли. Разне слике предела подижу интересовање дечије у овој настави, за то учитељ треба да их скупља и набавља. То исто важи и за етнографске и лсториске слике. Но такве слике треба да буду верне и прегледне, јер са ј10ших и неверних слика добива се неверна и непотпуна представа. За то ниједна школа не треба да буде без збирке г. проФесора Станојевића „Србија у сликама." Желели би, да се издавање тог дела продужи и даље. Исто тако треба све школе да пабаве дело: „Знаменити Срби 19. века." Министарство лросвете требало би да даде израдити и погодан културно - историски атлас, који би нам жпво објашњавао наш кулгурно исгориски развитак. Све те слике треба да буду јасне, прегледне, разговетне, да се на њима може све видети и разликовати, јер иначе нису за употребу. Крај свега тога сваки добар учитељ ће и сам скупљати верне фотографије из разних крајева Србије ла којима би могао показивати типове, ношњу и друго што се мора у земљопису да истиче. За допуну живљег описивања служе разни читаначкн предмети: песме и описи, а уз то би по где кад учитељ могао с децом и из других књпга прочитати какав жив и леп оиис. Остаје ми да рекнем коју реч и о дечнјем подсетнику. То су кратке белешке, што их деца на свршетку сваке методске јединице састављају или сама, или по упутству учитељевом. У тај подсетник долази оно, што деца не могу од једанпут да запамте. То •су разна имена, бројеви, и кратке и одређене дефиниције оних појмова, које треба добро да упамте. Учитељ пази, да и ту буде извесног реда и распореда. Уџбеник би могао по мом схватању заменити само тај кратак подсетник, можда мало ошиирније изведен. У њега би могли ући и цртежи у контурама, као што го црта учитељ на табли. А да књижица буде деци милија, а да онет послужи својој сврси, дозволио бих да у њу уђу и простије изведени дртежи предела и другог, шго се у дотичној јединиди помиње, у оном жанру, као што се то износи у познатом „Мипсћпег Воцеп". Земљописни уџбеник на овом ступњу наставе не употребљује се ни код много богатијих народа. Озбиљни недагози су томе уоиште противни, јер сав