Prosvetni glasnik

542

пгосветни гласник

VIII. У земљопису за III. разред цео нрвц део садржи мноштво де®ипнција о географскии појмовима. Шта је брдо, планина, равница, река и др. треба дете да научи разматрањем самих објеката у природи. Из разматрања впше таквих објеката дете.треба полако, под руковођељем наставниковим, само да развије одредбе о тим објектима и да им да језиковни облик, па, у II. разреду, то и да запише. Ако је то већ учињено у млађим разредима, као што је програмом и одређено, онда није иотребно давати их овако у уџбенику готове, на, можда, и тражити од ученика да их уче на памет. Овим дефпницијама су додате и слике тих геограФских објеката. И оне су излишпе, пошто деца треба то да виде у ирироди. Место оваких слика деца треба још у тим разредима да се вежбају шематнчки представљати те геохраФСке објекте. То би им служило као принремање за читање карата доцније. IX. У овим књнгама има и „мноштво слика," особито у књизи за III. разред. Писац је хтео овде да да прилике ученицима, да са слике виде оно што но могу у ирироди. Али, кад се природа хоће да замени сликом, онда ова мора бити таква, да одговори свом задатку. Овде није тај случај. Слике су ове мале н нејасне тако, да се на некима баш ништа и не распознаје. Кад се већ употребљују слике као наставно средство, онда је најбоље имати збпрку геограФских слика још и због тога, што слике у тексту кваре често и ред у школи. X. У књизи за III. разред одређује. писац и ред којим ће се градиво нрел&зити и вели: „да се најпре изучава у свакој школи онај слив у коме је та школа, на онда родом суседни сливови, док се најзад не из;> чи цела земља." Али овакав је ток противан захтевима концентрације насгавиог градива, која се оснива на јединству свести и личности васпитаникове. Земљоиис у васпитној школи пе може имати свој самосталан ток; његово градиво, у овом разреду већ, треба да се доводи у везу са историским градивом, са осталим наставнии нредиетима и школским животом. Према томе и ток у обрађивању земљописног градива не може се прописивати за све школо у опште. XI. За иредавање земљописа најбољи јз начин развојна настава на основу проматраља велике школске карте. Имена, бројеви, црте и боје и сви остали знаци остаће мртви и без вредности, ако се то не испуни живим оиисом природе и човековог живота. Овим се уџбеннцима не нотпомаже овај начин земљоиисне наставе. Једно велнка количипа градива, а друго пгго се оно даје ученицима у руке у облику уџбеника имаће рђавог утицаја и на начин обраде градива. Кад се ио уџбепццима види да је главиа тежња да се да што више градива, које је већ у рукама ученичким (као уџбеник), многи ће наставник узети краћи нут у обрађивању и тражнће од својих ученика, да просто науче градиво из књиге на памет. Тако со може цела земљописна настава свести на механичко учење множине имена без икаквог разумевања и интересовања. XII. У књигама има и мапа. У књизи за III. разред су мане цојединих сливова, а у књизи за IV. разред за поједине округе. Поред тога што су у опште маие у уџбеницима основне школе неподесне за употребу у настави, Јер се ученици пе могу лако наћи на њима, а наставницима је тешко да воде надзор над иравилном употребом истих, ове мапе нису ни израђене како ваља. Особито је незгодно представљена орограФска страна. У књизи за III. разред манир Всћтапп-МиШш§-ов је толико изопачен да је сасвим без вредности. Колико је он овде неподесан види се још боље чим деца иочну мапе „прецртавати" : деци задаје више и муке и посла, а и цртеж никад