Prosvetni glasnik

666

просветни гласник

израђен, да се, смем рећи, у многоме чему мора мерти са добрим делима те врсте у туђцнн. За нас је, иак, г. Поиовићево дело од еиохалног значаја; оно је једино било у стању да у пашу зачамелу рачунску наставу унесе нова живота, да истисне из ње апстрактпн формализам и бесмислени механизам и заведе место тога очигледност и самостално мишљење. При свем том но може се тврдити да су г. Поповићеве Рачунпде потпуно савремене. Што данашњу рачунску дидактику парочито каракгерише, јесу захтевп начела коицентрације. Рачун се не сме предавати изоловано од осталих иаставннх струка, већ га треба, колико је само могуће, са овима доводити у везу. Што год се у областн паставе природних паука, земљописа, историје и др. може бројевима боље објаснити, где год нма новода за какво бпло пзрачунавање, треба то употребити у рачунској настави; на тај ће начин знање добивеноу другој наставп бити одређеннје н иоузданије, а осим тога бпће ученици већма заиптересовани н за реалан предмет и за рачун. Из Рачуница г. Ноповпћа пе види се да је иисац њихов знао за овај дидактички захтев. У њима је мпоштво сваковрсних стварних задатака, али задатака из области наставних лредмета који се уче у основној школи има тако мало, да се једва онажају. Изгледа да се г. Поповић у нитању о стварним рачунским задаци.ча држао поглавнто онога гледишта, но коме таквим задацима треба само зачивити сухонарно рачунске операције. — Други је захтев данашње рачунске дидактпке, да при ређању стварних рачунских задатака треба пазити и на њихово унухрашње сродство, а не само на формалну сличпост; с тога се и у рачунској настави ваља подуже задржавати на једној стварној областн. И из васпитних и пз практичних разлога боље је да се учевик удуби у једну ствар, да једну темељпо ироучава, пего да површно посматра многе предмете. Ово је начело и до сада важило за друге наставне струке, само се у рачунској настави, при рачунању са примерима из живота, поступало друкчије: да би иначе мало занимљива рачунска настава била што интересантнија с једне стране, и да бн се показало колико иоуздано ученици владају рачунским операцијама с друге стране, тражило се да стварни рачунски задаци буду што шареннји, да су но садржинп што разнороднији; само је оним учитељима, ннр., од стране школских надзорннка признавана вештина у предавању рачуна, који су умглп у што краћем времену да употребе што више стварних области при давању рачунских задатака. Да и г. Поповић овако што захтева од учитеља, види се скоро на свакој страни његоинх Рачуннца. Да паведемо неколико страна ради примера. Тако је на 43. страни 1. свеско (нисменог делн) 5 задатака, и они имају оваку садржину: 16. задатак: Здравко налази иечурке. 17. „ : Дете нревлачи цигле на колицима. 18. „ : Станко поклања и размешта дуње. 19- п '• Мнлун добија н троши динаре. 20. „ : г Баци имају иера. На страни 95. исте свеске има 7 задатака: 21. Куповање кола дрва. 22. Пренисивање листова. 23. Куповање оваца. 24. Сипање воде у лонце. 25. Пијењз вина у кући. 26. Раденичко зарађивање. 27. Број ђака у разредима.