Prosvetni glasnik

РЛДЊА ГЈДВНОГ ПГОСВЕТНОГ САВЕГА

На страни 37. 2-ге свеске (писменог дела) има 5 задатака: 50. Трошење динара. 51. Зидање манастира. 52. Плаћање пореза, 53. Продавање илатна. 54. Динари у кесама. На страни 251. исте свеске има 6 задатака: 90. Сапдуци шеЛера. 91. Флаше вина. 92. Километра иутовања. 93. Трошењо уштеђеног новца. 94. Трошеше зарађеног новца 95. Набавка сукна. Стварпо сваштарење, које, као што видимо из наведених примера, нарочито карактерише г. Поповићеве Рачунице, није за осуду само са чисто васпитнога гледишта, јер ствара духовно растројство у ученика; оно исто тако смега да рачунска настава поотигне и своје ближе задатке, да, нпр. на;чи ученике у истини самосталпо рачунати. Човек ни у практичноме животу ни у науци не рачупа док није јаче заиптересован за неку ствар, па тако мора бпти н у рачунској настави, ако хоћемо да посгупамо природно; ученике пре свега треба заиптересовати за рачунску радњу, а то се не може ностићи, док се у настави не пође од неке стварне обласги која је ученицима нозната, коју су онп иначе добро проучили и сад треба са фзрмалне сгране да је ближе одреде. Рачунати управо и значи неку ствар блнже и тачније испитати с погледом на њену бројну вредност. Према томе пије добар „рачунџија" ни опај који зна добро рачунати с чпсгни бројевима, ни онај који је у сгању да разреша и најкомбинованије задатке са неименованим бројевима пошто је ирегходно научно образац за решавање сличних задагака ; већ једино онај ко.ји се уме удубигп у предмет рачунања и овај свестрано бројно оценити. Школа се не сме тиме само задовољити, да ученике научн механички рачунаги по извесним цравилима и обрасцима, већ мора ученике снреиити и упутити да рачунски и мисле, да буду рачунски досетљиви, да умеју ствар о којој рачунају свестрано оценити, да, нпр , при куиовању неког продмега ииају па уму његову употребљивост и трајашност, а при продавању неког ироизвода врздност уложеног раха и средстава за израгу итд. У том правцу, паћ% пе може рачунска настава ученпке снремигн док год у њој буде господарило стварно свапггарење, док год се ученицама место истинских стварних задатака буду давале рачунске радње са произвољппм наииеновањем. в ) Кад се под б) споменути недостатак у Рачуницама г. Поповића не узме у обзир, онда се мора признати да у њима има довољно, можда и сувише, задатака за сваковрсно вежбање у рачунању. г) д) ђ) Да међу многобројним задацима у Рачуницама г. Поповпћа има доста и таквих који су сасвим тешки за децу и којо она не могу решавати без веће помоћи учитељеве; да су задаци из практичнога живота -већином неприродни и извештачени, и да је веома мало задатака од трајније вредности — видеће се из 3. дела овог извешгаја.