Prosvetni glasnik

574

ИРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

81. Ако је разрешење задатка БУ1 8 образад за усмено израчунавање таквих задагака, може со примиш; за писмено ратунање, нак, лакше је п простије рећи: 1 дии. има 100 иара; кад се па сваких 100 иара плаћа 12 пара, онда ће се на 7875 динара платити 7875Х 12 па Р а =94500 иара =945 дипара. 82. Ученицима треба једнои добро објаснити заачење продента, па ће ии онда бити јасао да 7 на сто значи не само на 100 динара 7 динара, већ и па 100 пара 7 пара. Онда би и регаење задатка 1 ј У1 12 било миого краће но у овој Рачуници, на име: „Кад 1 динар доноси 7 пара, 8 динара донеће 8X7 пара =56 пара". 83. Задатак 1 ј У1 16 лакше је разрешити писмено на начип изложен у 81. напомени; али би и усмено разрегаење било краће п јаспије, када би се после израчунавања иптереса за стотине динара израчунавао иатерес не за 48 динара, као што би требало у ствари, већ прво за 50 динара (половини стотине), па после само одузети интерес за 2 динара, т.ј. 18 пара. 84. Кад на крају разрешења задатка БУШ 1 већ стоји: „Цео писмени рад изгледа овако:..." онда би боље било да је оно што иза тога долази потпуније представљено, нир. 8 људи 15 дана, 1 човек 15 дана Х8=120 дана, 10 људи 120 дана : 10= 12 дана. 85. Да не буде то много 450 калдрмџаја за једну варош (ЕУШ 2)? 86. Задаци у Додатку 1—41 најбољи су у целој г. Поповлћеиој Рачупиди; опп једино везују рачун са другим наставнпм преднетом (зеиљописом) н од трпјније су вредности. Само би, разуме се, прц прешта»шавању ове Рачупиде ваљало бројне податке исправиги према најновијем попису. 87. Каквог саисла ииају у „писменом делу" Рачуппде опа нитања у Дод. 78. и 79. Треба ли учениди на та питања написмеио да даду свој одговор, или она служе само за подсећање? Баш ако су и иотребни одговори на поменута питања (а то је сумњиво), пома нм места у Рачуници, .јер то треба да је у школи већ увелико утврђепо. У оеталом какав се одговор и може добити на питање као што је ово: „Који је број у дељању најмањи?" кад се зна да је нпр. 32 : 8=4, 32 :4=8? 88. Задатак Д. 93 неће моћи ученици регаитп без иретходног упусгва. 89. Задатак Д. 95 тако је тежак за ученике основне школе да га опи сами (бсз разрешења) ннкад не би могли разрепшти. Али на шта ће он и с разрешењем кад после њега нема сличних неразрешених задатака? 90. Јога је мање оправдано поставити сасвпм тежак задатак, као шго је Д. 102, а не дати апсолутпо никаква објашњења за његово разрегаење, (док је за лакше задатке раније било разрешења или бар упуства). Ако оваки задаци имају места у основпој школи, онда треба једном показати како се раде, па по том задавати и друге сличпе задатке, нпр. о брзом и мешовитом возу и т. д. 91. На послетку, сматрам за потребно још предложиги да се пз г. Поиовићевих Рачуница сасвим избаце све деФпниције о рачунским видовима („правила" о сабирању, одузимању и т. д.) Агсо је ученицима основне школе потребно да и то знају, боље ће се то утврдити у усменој пастави; а ако овде то није могуће постпћп, значи да за дец^ никако и није, да ученици основне школе тако апстрактне ствари не могу ни схватити како треба. Ну