Prosvetni glasnik

НАЦРТ ПГЕДЛОГА ЗАКОНА 0 НАРОДНИМ ШКОЛАМА

577

навике, које су потребне за будући грађански жцвот; 3.) што се, у таквом случају, не може одржати иисменост до зрелијега добаживота; 4.) што се млађи учениди (од 7 до 11 година), због недовољне снаге, не могу спремати ни за доцнији арактични живот. Комисија је задржада и остале врсте народних школа: дечја забавишта и приправне разреде, продулше школе и грађанске школе, само би оне добиле мало друкчије уређење. Она мисли да и српским ириватним гаколама треба учинити пеке олакшиде. Што се тиче издржавапа школа, комисија је поближе одредила дужности гаколске општине, а нарочиту је пажњу обратила на нодизање школских зграда. У одељак који говори о настави, Комисија је унела и неке нове одредбе о школским књижницама, налазећи да од добрих књижница за учптеље, за децу и за народ зависи не само напредак школе, него и утврђивање ппсмености и ширење кориснога знања у народу. Комисија је обратила пажњу и на олакшавање иохођења школе тим, што се изузетно допушта скраЛено учење, само зимскога течаја, у најстаријпм разредима основне школе; после, што се старији разреди ослобођавају похођења гаколе, три пут у годпни по десет дана, за време највећих пољопривредних радова; и најпосле, гато се у неким школама може допустити и полудневно учење. Даље, Комисија налази да би у основну школу требало примити мало старију децу, да би, по свршетку школе, била ближе младићском или девојачком добу, како би, у зрелијим годинама, младићи и девојке могли сами продужити своје образовање. Она је изменила и начин оцењивања успеха и превођење ученика у старије разреде. У одељку о наставницима одређени су ноближе: спрема, права, дужности и казне. За наставнике основних школа ностављају се на првом месту свршенп ученици учитељске школе, а на другом месту они који су свршили средње или стручне школе. Одредбе о ирииравништву измењене су; а било је и таквога мишљења да је оно непотребно, као гато се то види из записника. — После, прописана је стручна спрема за забавиље и за наставнике и наставнице грађанских гакола, мугаких и женских. — Најпосле нредвиђено је и продужно образовање наставника у нарочитим научним и практичним течајевима, и ноновно полагање учитељског испита за оне који су прекинули учитељску службу. Што се тиче ирава наставничких, Комиснја је мишљења да њих треба гато боље обезбедити, на да се с јачим разлогом може тражити и потпуно вршење прописаних дужности наставничких. Зато је Комисија радо пристала на решење Народнога Представнигатва о иовишењу илаге наставницима основних гакола, имајући при том на уму и Финансијске нрилике нагае државе. А да би се издавање плате вргаило тачније, она је иредложила да се плате издају из државнога буџета, као што је то и пређе било. Из истога разлога, Комисија тражи сталност у наставничкој служби, ограничење иремештања наставника, попуњавање празних места стечајем, укидање досадашњега начина оцењивања школскога рада, уважење година учитељске службе у изузетним приликама, нарочити дисциилински суд за оцењивање тежих крнвица наставничких, и застаревање неких казни. просветни гласник, кн>. II. св. 5, 1902. 39