Prosvetni glasnik

НЛУКА И НАСТАВА

745

с истока заграђује битољску котдину. дотакох се иланииске окодине Морихова. Иењући се на Перистер нађох трагове старих глечера. То бијаше веома важно за геограФеко распрострааење старих глечера на Балканском Иолуострву. У Охриду походих два велика десаретска језера. Моје прво путовање по Маћедонији бијаше се већ примакло конду. Нијесам се могао сасвим слободно кретати. Научни резултати нијесу били врпједни поднешених напора. Послије овог првогпута увјерихсе, дасебез препорукеодВисоке Порте не може интезивно радити никакав научни иосао. Године 1899. био сам срећан, те добих бујурулдију. Одвезох се из Београда у Цариград, гдје чеках четрнаест дана. За то сам вријеме учинио неколике екскурзије у околини Царнграда, нарочито на европској страни. Пошто сам добио споменуту препоруку, пођох из Цариграда у Солун. Вожња норед обало трајала је пет дана, те је било згодно, да се свратим у приморске градове Деде-агач, Енос и Кавалу. Турске власти бијаху свуда. љубазне и услужне према мени, даваху ми увијек на располагање своје жандаре (суварије или заптије). За вријеме овога пута и свих слиједећих имао сам само угодне успомене о турским властима, и свима њима, а особито централној управи у Цаг риграду дугујем захвалност. Тегобе па чешће и погибли путовања у овим областима Европске Турске у вези су са етнографским, социјалним и културним приликама. Сваки научни путник мора њих упознати, ако хоће, да има користи од свога путовања. Моје друго путовање по Маћедонији трајало је око два и по мјесеца. Од Солуна сам пошао уз Вардар иреко Ђевђелије, свратим се на Дојранско Језеро, па се вратпх опет у вардарску долину. Тиквеш је овдје велика. оштро оивичена долинска котлина; одавде пођем у Кавадарце и пропутујсм брдовиту, веома шумовитуи рудом богату жупу Мурихово. Преко високог планинског вијенца планине Ниче дођем у котлину Меглен (Моглена на картама). То је најплоднија котлина у Маћедонији. У њој је већ медитеранска клима, алијебогата водама, којима вриједно становништво натапа своје њиве. Цијело је тле обрађено као један врт жање се редовно два, а добрих година и три пута. Више од половине је засађено папрнком. Из Меглена одем у Воден, походих слапове код Владова и бару Техово, која је негда била језеро, па дођох у Острово. Десет дана сам мјерио (61 м. дубоко) Островско Језеро, и учиних неколико мањих екскурзија сјеверно у Ниче, јужно према вароши Кајлару и у котлини Сариђол изнад Островског Језера. Измјерио сам и мало, плитко, једва два метра дубоко Пецко Језеро. Из Битоља, чија ми је околина била већ позната, одох у Охрид. Премјерих Охридско Језеро и допуних геолошка нроматрања од прошле године. У овоме путу пређох већ по трећи пут али сада мало јужније високи гребен Галичицу, која раставља Охридско од Преспанског Језера и дођох у котлину Преспе