Prosvetni glasnik

754

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

наслагама слатке воде, што се овдје ондје јављају у котлинама југозападне половине динарскога система. Веома је чудновата разлика између оба система у развићу кречњака. Тријаски, јурски, кретацејски и еоценски кречњаци и доломити толико су моћнн и раширени у динарском систему као ни у једном другом планинском спстему у Европи. Са љима је везано оно богато и јасно типско развпће Феномена карста, ко.ји чине битпу особину облика динарскога система. У албанском систему има шкриљаца, пјешчара, конгломерата, лапорског кречњака, а рпјетко и у мањој мјери чистих кречњака. Изузетак су од тога позната моћна острва Шара, Кораба и Галичице. Услијед незнатног распрострањења кречњака овдје се .јављају карсни Феномени само спорадичио. Његови облици и појаве изостају много и по величини иза оних у динарском систему. Тако је исто и у карсним областима у Егшру, од којих сам неке и сам видио, а особито у карсним областима у Грчкој. Знаменита су појава они од радиолитског кречњлка састављени гребени, што се дижу у скадарској равници и што су утиснути међу динарски и грчко-албански снстем набранпх планина. Ми смо их назначили као ресистентне динарске гребене. Они имају исти правац бора, исту геолошку грађу и пластику као и динарске планине, а с албанским* планинама, с коЈИма се непосредно сукобљавају код Љеша, у највећој су противности. Балкан и Трапсилвански Алпи не прелазе торзијом једни у друге. Западни Балкан је самостална набрана зона према централноме н источноме; осим тога није у једноме ланцу, већ се распада у више виргационих ланаца. Његове директриксе савијају у Источној Србији према занаду, па ударају на стару масу, и ту се јављају важне појаве. Трансилвански Алпи, који се битно разликују од западног Балкана, имају веома незнатне наборе. У Источној Србији савнјају к пстоку и ишчезавају у непоремећеним сарматским слојевима у бугарској дунавској равници. Између оба ова набрана система има пространа, многим андезитским ерупцијама испуњена котлина Црне Реке (са варошн Зајечаром). Родопска се маса одликује двама тектонским појавама, а то су: набирање и потолине. Прва је појава захватила све слојеве до олигоцепа, а мјестимице и доњи олигоцен. Процес тоњења почео је у олигоцену и наставља се све до данас. Чини се, да му интензивност расте од сјевера југу. Облик површине родопског система независан је од пабирања. Расједи и потолине створили су данашњу иластику. Правац пружања планина и слојева подудара се само изузетно. Услијед задњег тектопског процеса постале су многе котлине, а нарочито се овим морфолошки разликује од младих набраних планинских система на Балканском Полуострву. Ивичне партије родопске масе на истоку грчко-албанскога и на југу балканскога система владају се тако, да их морамо сматрати посредним