Prosvetni glasnik

ЦРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

крајева зем .Ђе, природно богатих, где није требало много и савршенијег рада човековог да се у њима развије известан ступањ културе; као што се сва кудтура ширила од појединих народа, који су у себи биди апсорбовади сву културну снагу једног времена, — тако је у сваком периоду историје људске иревлађивада по једна страна, по један правац живота .вудског, по једна Форма његова, ширећп своју вдаду над осталима. Богасгво, образованост. вдаст, чистија редигија, чистији обичаји и појмови, биди су прво својина само појединих индивидуа, појединих Фамилија, по.јединих племена, појединих народа, иојединих сталежа и кдаса друштва у народу, појединих градова: биди су ирво мононод и нривидегија појединих момената људског друштва и историје и одатде су се ширили у све да,ље и шире кругове масе друштва. Историја нн једног античког народа није историја целог народа, него су само поједина илемена, поједине класе друштва и поједини градови биди носноци историје цедог једног народа. Историја Египта јесте у историји Мемфиса и Тиве и његових краљева, духовника и ратника: историја Вавидоније и Асирије у Вавидону и Ниниви; историја Једина у историји јонског и дорског племена, у историји Атине и Спарте; историја цедог нотоњег прехришћанског света у Риму. 2.). Тако је у сваком историјском периоду све образоваље нолазидо од неговања само једне стране духа људског, и свака је ширила вдаду своју над свима остадима. У античко доба оно је нолазидо од религије која је ширила вдаду сво.ју над фидософијом и науком, над уметношћу п животом; у модерно доба од науке која гаири владу своју над ре.шгијом и над свима странама живота људског. И хуманост, правда, образованост биле су у цедо античко доба добра само појединих, виших класа друштва појединих народа; тек хришћанство шири та екскдузивна, затворена добра до општег добра масе људског друштва. И пошто су и богаство и образованост, и кудтура и цивидизација, и сва ведика историјска добра човекова бида првобитно концентрисана само на појединим, уским узвишеним тачкама земље друштва људског и историје то је и основ цедог развитка друштва људског првобитно врдо узан; отуд брзо превртање и пропадање античких народа и њихових држава. Ширењем тих историјских добара и тековина људских од појединих крајева земље, од појединих народа, од појединих класа друштва и поједшшх времена на све шире кругове простора, времена и људи и основ прогреса људског све се випге шири и тим постаје све чвршћи и стаднији; цивилизацију данашњег човечанства, раширену на дадеке просторе и земље, и на многе народе, није кадра више угуишти никоја људска сида. 3.). И цедом човечанству и цивидизацији његовој давади су до данас тип само ио једна раса и само поједини народи те расе; у античко доба Египћани, Хаддејци, Грци и Римљани; у хришћанско доба