Prosvetni glasnik

195

је настало и за остало у природи. Она нрвобитна, природна снага која је стварада расе, варијетете људског рода, одавно је престада да ради и угасила се, док потоња'историјска снага, која сгвара народе и даље .је радила и данас јога ради. Постанак раса јесте последњи моменат физичког развитка људског рода, те је морао наступити пре, него што су духовне снаге, праве снаге човекове, почеле да раде. 4.). Пошто је спољна природа, земљина површина прво одређивала и условљавала цивилизацију човекову, то је и геограФија први основ историје, прва Фаза њена, изучавајући људске ствари и појаве историје у простору. И не само што је геограФија прва Фаза историје; она је и први основ и ус.гов њен, као што је спољна природа нрви основ и услов првог жнвота људског и првих цивилизација. Еао што смо мало час видели, човечанство ни данас још није достигло крајње границе свог ширења у простору, још екстензивно није савршено; још траје геограФски период историје, где простор и локалност још јако утичу на све социјалне и историјске односе људи; до данас се човечанство само ширило, кретало и расло у простору са малом историјском дубином. А све даљим прогресом историја човечанства, постајући све мање дескрипција снољњега, добијаће све више дубине; све је ближе доба времена, доба идеје, праве историје, која ће, силазећи све дубље у живот човечанства у времену, моћи у историјској дубини свих времена, најбоље откривати законе историјског живота човечанства. Тако је влада проетора све већа што се даље иде од историје и • цивилизације ка природном човеку и природи у опште. Номаду и сточару треба много више простора него цивилизованом човеку; вредност времена тада је мала. Тек све даљи прогрес и цивилизација доносе све већу вредност времена. II. Тако је цивилизација људска почела прво у појединим, погодним крајевима земље, тако рећи у аристократским локалима њеним — Нил, Еуфрат, Гангес, — и тек из тих појединих крајева земаља са прогресом ума свог и по томе са све успешнијом борбом са природом ширио је човек из тих појединих моћних центара своју цивилизацију по целој земљи, а то је почело за римске царевине кад су границе цивилизације људске биле више раширене него у ма које време античког доба, и кад се образовање од појединих градова и земаља почело ширити у свима границама њене владавине. Тако се и сва култура и цивилизација људска од појединих затворених градова ншрила све више и иа становништво отворених места и села, а откриће Америке највише .је допринело ширењу позорнице људске цивилизације и историје. Тако је до данас почетак сваког арогреса ишао појединце, делимице и местимице. Као што се цивилизација ширила прво из појединих 13*