Prosvetni glasnik

ОЦВНЕ И ПГИКАЗИ

637

лнке. Та је раздика дошда отуда, што су у немачком тексту исправљене одредбе 12 врста гљива, и што су сада објављеие и све оне гљиве, које су раније стојале под сумњом, бидо за то што иије имало примерака ни слика са којима би се могле упоредити, било с тога што се нијо имала при руди довољиа и специјална литература. У немачком се објавл>ује 249 врста разних гљива, а у српском је било само 188 врста. Овим радом приновљено .је дакле 61 врста гљива, међу којима има и једна нова врста за науку (АзсоЂоШв шНсив Р. Непп. е! ЕапојетГс), која је нађена у Топчидеру па једној врсти куиине. Сада су објављене и неколике врсте гљива, које су доцније, носле нечатаља онога рада у Споменику, прикупљене, те је и тиме повећан број врста које се у овоме чланку објављују. Међу те снада и једна врста из Старе Србије која је нађена на биљкама што су нрикупљене и нослате „Јевремовцу" — ботаничкој башти, док сам ја њоме управљао. Из ове расправе на немачком језику нешто је изосгало што би требало да је навлаш обухваћено. На име, требало је у загради навести и она имена гљива под којим су оне објављене у раснрави на српском језику. Тако исто требало је и у расправи на немачком језику оставити она лепа српска имена појединим гљивама, која је писац прикупио по Србији. Ово је требало унети тим пре, што је Ашерсон и Гребнер у својој „Флори Средње Европе" иочео доносити и српска имена појединих биљака. У Београду. Жнв. Ј. Јуриши}..

иросјветнц гдасник, i. књ., 5. св., 1903.

42