Prosvetni glasnik

586

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

у дужност, да направи општи план за све индустријске гаколе у целој царевини, са назначењем мера, које би се предузеле, те да примена истих буде смишљена и тачна, а и могућа. Радовима ове секције изашао је закон 7. марта 1888. године, који се може сматрати као правшши темељ индустрпјских гакола у Русији. Овим закопом установљена је једна привремена комисија, састављена од делегата који припадају разлипиим Министарствима, којој је задатак да одредп места где би се подигле индустријске школе; као и суму, коју би држава издала на те школе; да одреди, даље, све појединоети, да пропигае програме и време, када ће се вргаити нредавања као и да буџет утврди. Законом од 1888. год. ове су школе подељене у три врсте: средње тохничко школе, основне техничке школе и занатске гаколе. Комисија је регаила да буде лет врста ових средњих школа: за механику, за хеми.ју, за грађевинарство, за агрономију и металургију; и да буде три врсте основ. техиичких гакола: за грађевинарство, за механику и за хемију. ЈДто се тиче занатскнх пткола, њихова се улога ограничава на учење основних ручних радова од дрвета и метала. Решења ове комисије санкционисао је Државни Савет 1889. године. Од тада ове школе напредују. Да би се рад у овим школама још боље унапредио, снецијалним указом од 1893. год. установљена је, поред комисије Министарства просвете, стална секција за индустријске и техничке школе. У ову секцију лмазе специјалисти, којима је стављеио у задатак да воде рачуна о свему ономе, што би унапредило ове школе, као и да се брину о отварању ових] школа, и да се старају да се ова настава предаје у духу нотреба иародних. Радљивост ове комисије поглавито је у томе, да гаири, увећава број техничких школа, благодарећи зато закону од 7. марта 1888. год. који је произвео и усавршио све добре стране ових школа. За време од 1893. до 1899. год. ове се школе врло брзо умножавају, нарочито после закона од 20. децембра 1893. године и од 24. априла 1895. године којима су установљене две нове врсте техничких основних школа: школе ш шегрте и школе за вештине и занате. У 1897. години држава је поставила 4 инспектора да надгледа.ју ове школе, и један од њих, специјалиста архитекта, који је при Минпстарству, има дужност да саставља и спрема планове за индустријске школе разнога типа; да саставља програме и да испитује пројекте месних архитеката. Као што се види из ових редова, проФесионалну наставу у Русији представља данас пет типова школа, које имају различите циљеве: 1.) Средње техничке школе, које дају научно знање и занатске вештине. У њима предају инжињери и управитељи ивдустријских завода; 2.) Основне техничке школе, теже нстом циљу, али у мањем обиму, вршећи све поступке ове или оне индустрије; оне дају практичка и