Prosvetni glasnik

НАУКА И ПАСТАВА

587

теоријска знања, која су прско потребна као припрема једном мајстору у ма каквој радионици и.ш Фабрици. У ове пткоде примају се ученици који су свршили сеоску или парохијску основну шкоду; 3.) Школе за вештине и занате јесу у рангу нормалних нгкода. Ту ученици добијају општа знања, теоријски и практички намин, да би ученици разумеди свој посао, те да могу постати вешти мајстори. а доцнпје и надзорници или шофови у радионицама. Управо, ту ученици задобијају право (диплому) да буду мајстори; 4. Занатске школе. Опе дају основна знања о једном занату, и имају искључиво практички карактер. Овим школама циљ је: да ојачају малу индустрију код сељака, а механички се иредају разни занати. Учење траје три године; 5.) Шегртске школе дају ученику практичко знање о једном занату и о начину којим га може упражњавати по изласку из школе у приватној радионици, и како ће се усавршавати под руковођењем вешта мајстора. Учење траје три године. Разлози са којих су отворене ове школе исти су као и они, који су допринели, те се 1866. године и у Француској донео закон о школама за шегрте, а у цељи, да би се младићима — који ће се одати каквом занату — дала најпотребнија техничка знања. Ове су школе, дакле, установљене зато, да се замене приватни шегрти, којих је недовољно, а који нс могаху добро изучити-занат у мајстора, јер ови су равнодушни за образовање шегрта. Као и у Француској, и у Русији је обичај, да шегрта сматрају као слугу или амалина. Шегрт одслужује сво,ј рок — нарочито у првим годинама — готово и не учећи занат, већ радећи у мајсторовој кући друге домаће послове. Дешава се, да од јутра до мрака он нема кад да уђе у радионицу. С друге стране, употреба машина постала је тако општа у индустрији — па и у специјалним занатима — да раденик, који је био шегрт само у мајсторској радионици, иознаје само један део свога заиата. Такав систем одводи раденика послу најниже врсте, угушује, сулсава његов хоризонат, спречава га да упозна све Функције свога заната. Тако од способног и вредног занатлије постаје обичан надничар. Ова гледишта, као и то, што иодизање шегртских школа врло мало стаје, учинили су, те се ове школе нагло подижу у различитим местима у Русији, а нарочито у селима и варошицама. Дуго би било ређати програмом обухваћене предмете у свакој од ових школа. У опште можемо рећи, да се у свима тим школама предају ови предмети: I. Метални рад 1. Обично и уметничко браварство. 2. Ковачки радови. 3. Ливење.