Prosvetni glasnik

750

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

где сагдедати. Тако је. И ваља да упамтите, да би нам лађа изгледала све мања, док је на послетку не бнсмо целу одједном изгубили из вида. Али се може десити обрнут случај т. ј. ми смо изишли у пристаниште А да дочекамо свога пријатеља, који нам долази у госте из пристаништа Б. Тада ће наступити и обрнут појав као што вам лепо показује ова слика. Хоћемо ли (наставник показује на слици потребне тачке) од једном угледати целу лађу, кад смо у пристаништу А ? Нећемо. — У којој ћемо је тачки најпре опазити? У тачки 3. — Ко.ји ће нам се део лађе појавити у тој тачки ? Врх од катарке. — У тачки 2 ? Цеда катарка. — Еад ћемо запазити горњи део трупа? Нека каже Миодраг Радић! Када лађа приспе у тачку 1, — А цео труп? Знаш ли, ти, Марићу? Знам. — Кад? Кад нам се са свим приближи. Тако је. Седи! Да ли је брод постепено израстао из мора, као што се нама причинило ? Није. — Него? Ко зна? Ја, ја. Реци, ти, Стојане! Он је поступно изишао иза кривине земљине. — Зашто се најпре појављује врх од катарке? Павловићу! Зато што је највиши па први надвиси морску испупченост. Добро је. Седи! Да сваком посебице и увек не бих говорио да седне чим одговори на питање ви то урадите сами. — А зашто се доњи део трупа види најдоцније? Што је најнижи. — Па? Одговори, ти, Јоване! Па га најдуже скрива кривина морска. Тако је. Кад би била земља котураста и море равно, да ли би нам се онда лађа постепено указивала? Не би. — Него? Дела од једном. - Кад би је залазили, колика би нам она изгледала? Врло мала. — Затим? Све већа. — На послетку бисмо је видеди у правој њеној величиии. Наставник ће то иоказивати на слици. Има ли кога међу вама, да није разумео овај други доказ? Сви ћутите, значи, да сте га сви схватили. Кад је тако, онда ми реците: Помоћу чега изводимо други доказ о земљиној округлини? Помоћу лађе. — Где треба да стојимо, кад посматрамо лађу, која плови морем? У пристаништу. — Шта ће нам се чинити да бива с лађом, кад се удаљава из пристаништа? Да тоне у море. — Због чега, Миленковићу? Због тога што она постепено залази за кривину морску. — А кад нам се постепено приближава? Реци, ти, Павле! Изгледаће нам као да полако расте из мора. — Зашто? Зато што се постепено указује иза округлине земаљске. Кад би земља била котураста облика, а море равно, да ли би се онда могли дешавати ти појави? Не би. — Зашто, Милане? Зато што бисмо тада од једном опазилн или изгубили из вида целу лађу. — Каква би нам постојала у првом случају? Све већа. — Аудругом? Све мања. — Добро је. Уме ли ко лепо исказати други доказ о округлини земљиној ? Ја, ја, ја. Кажи, ти, Радисаве! Није добро. Ко зна боље? Реци, Јанковићу! Кад стојимо наморској обали и иосматрамо лађу, која се из иристамишта